- REKLAMA -
2.1 C
Užice
Početna Srbija i region EKO Nagradili Duboko, Čajetinu i Užice; Mogući pomaci?(AUDIO)

Nagradili Duboko, Čajetinu i Užice; Mogući pomaci?(AUDIO)

Da bi se približili uzorima iz Evrope, ali, pre svega, uštedeli deponijski prostor, u užičkom Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko, prvom u Srbiji, ne odustaju od planova da što više otpada tretiraju i iskoriste. Otvaranje Edukativnog centra bi moglo da pomogne, možda i korišćenje otpada za proizvodnju alternativnih goriva

- REKLAMA -

Grad Užice, na čijim brdima udaljenim četiri kilometra od centralnog Trga partizana deponuju oko 90 odsto ukupnih količina otpada iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga, nagrađen je za održivo upravljanje otpadom u kategoriji mesta sa više od 40 000 stanovnika na konkursu Ekoopština.

/U okviru francusko-srpske platforme za saradnju na izazovima održivog grada u borbi za zaštitu životne sredine, Ambasada Francuske u Srbiji je 12. oktobra nagradila dve Zelene škole i osam lokalnih samouprava zbog dobrih praksi razvijenih na lokalnom nivou u oblasti održivog upravljanja otpadom, vodom, zbog energetske efikasnosti ili kao Pametne gradove. Konkurs Ekoopština je sabrao 60 prijava iz 35 opština i gradova Srbije i 35 u kategoriji Zelena škola. /Foto izvor TO Zlatibor


  • Koliko znam, većina lokalnih samouprava se javila za kategoriju održivo upravljanja otpadom. Grad Užice je na svojoj teritoriji sproveo najveći broj projekata, tako da smo ocenjeni najboljom nagradom, navela je za Lunu Nada Jovičić, članica Gradskog veća zadužena i za zaštitu životne sredine.

Za održivo upravljanje otpadom je nagrađena i Opština Čajetina, treća po količinama otpada koji stiže iz opština osnivača na regionalnu sanitarnu deponiju Duboko u Užicu.


Od 2011. godine do jula 2022. godine, RCUO Duboko je primio ukupno oko 213 hiljada 562 tone otpada iz Užica i 55 hiljada 373 tone otpada sa područja Čajetine.


Za razliku od opštine Čajetina koja ima usvojen Lokalni plan upravljanja otpadom 2019. do 2028. godine, Užice ga nema jer je istekao Lokalni plan upravljanja otpadom od 2011. do 2020. godine. Novi bi mogao da bude spreman do proleća, prema navodima iz Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Užica.

Čajetina i Užice pobednice konkursa Ekoopština


U Parizu i postrojenja


Svetlana Drakul, rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Užica, bila je među posetiocima glavnog grada Francuske tokom studijskog putovanja za predstavnike lokalnih samouprava koje su pobedile na konkursu Ekoopština.

  • Dosta toga možemo da primenimo kod nas, utisak je Svetlane Drakul nakon posete Pariza čiji stanovnici, prema njenim navodima, odvoje na mestu nastanka oko 30 odsto ukupnih količina otpada.

Pomešan otpad spaljuju i od njega proizvode toplotnu i električnu energiju.

  • Od kraja šezdesetih godina prošlog veka predgrađe Pariza ima pogon za insineraciju otpada, naglasila je Drakul. U toku je gradnja još jednog, sličnom onom planiranom u beogradskoj Vinči.
  • U Parizu postoje tri postrojenja za spaljivanje otpada i oni greju 300 000 stanova iz ta tri postrojenja, plus proizvode električnu energiju za potrebe fabrike i za prodaju u mrežu. Na krovovima imaju i solarne panele. Na sve su mislili, prokomentarisala je za Radio Lunu Drakul naglasivši da je fascinirana što su sva postrojenja i Centar za selekciju u gradu, u blizini stambenih objekata, što utiče na smanjenje troškova transporta.

U selu nedaleko od Pariza odlažu industrijski otpad na deponiji kojom upravlja kompanija Veolija, u Centru za reciklažu neposredno pored francuskog suda, prema navodima Drakul, ukupno 50 zaposlenih u dve smene dnevno preradi 180 tona otpada.

Od otpada proizvode i drvnu sečku u posebnom postrojenju, tretiraju i čvrst ostatak nastao tokom procesa spaljivanja otpada i od njega dobijaju podlogu za asfalt.

U zgradi u kojoj stanuje Andrea Marinković u Parizu u kantu sa žutim poklopcem odlažu plastiku, u drugu kantu ostale vrste otpada.

  • Otpad se razvrstava na mestu nastanka i odlaže se u unutrašnjem dvorištu zgrade. Razvrstavamo samo plastiku u posebnu kantu, papir i staklo idu u drugu kantu za ostalo smeće. Ako lokalne komunalne službe konstatuju da se otpad ne razvrstava, plaća se kazna od 35 evra. Cena usluge odnošenja otpada zavisi od veličine stana i lokacije (opštine) i uračunata je u ostale komunalne usluge, navela je za Lunu Andrea dodavši da je u cenu komunalnih usluga uračunat i trošak odnošenja kabastog otpada kojeg građani treba da ostave na ulici kod kontejnera, a komunalne službe odnose svakog četvrtka u nedelji.

Zakonom usvojenim 1992. godine, kako je predočila Andrea Marinković, Francuska je lokalnim samoupravama poverila nadležnost i odgovornost za selekciju i reciklažu otpada koja od tada, napomenula je, postaje obavezna u celoj zemlji.


  • U mom komšiluku, Parizu i generalno u celoj Francuskoj postoji izražena svest o pravilnom odlaganju otpada. O toj temi se dosta uči u školi već od osnovnog obrazovanja. To ne znači da je Pariz potpuno čist grad, ali se može primetiti da stanovništvo retko pogrešno razvrstava otpad u kontejnere, naglasila je Andrea, stanovnica Pariza.

Šta primenjujete od mera cirkularne ekonomije čiji je cilj da smanji kolicine otpada koji nastaju u domovima i poveća procenat onog koji se ponovo iskoristi umesto da bude deponovan?                                                                            – Umesto tufera za skidanje šminke koristim tufere koji se peru u mašini, više puta upotrebljivi. U Francuskoj je normalno da kupci sami nose platnene ili neke druge kese u prodavnice i da se one više puta koriste, ne bacaju se. U prodavnici najčešće kupujem slamčice od inoksa ili bambusa, ne kupujem plastične, navela je primere Andrea iz Francuske.



Otvorili Edukativni centar u RCUO Duboko

Ugledajući se na primer iz Hrvatske i u težnji da povećaju procenat primarno selektovanog otpada, Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko krajem septembra je otvorio Edukativni centar, sa 50 sedišta.

  • Edukativni centar je namenjen deci u vrtiću, učenicima osnovnih i srednjih škola, svim udruženjima građana koji se bave životnom sredinom. Prostor će moći da koriste besplatno uz našu podršku. Planiramo od sledeće godine da najmanje dva puta godišnje imamo dan otvorenih vrata jer jedino ovde građani mogu da vide ceo zatvoren ciklus toka otpada, u kojim uslovima ljudi rade, zašto je važna primarna selekcija otpada, zašto treba da se posvetimo životnoj sredini i damo svoj doprinos, a to nas ništa ne košta, ukazao je v.d. direktor JKP Duboko Momir Milovanović predočivši da RCUO Duboko planira da bude primer dobre prakse za celu Srbiju i ugosti studente sa studijskih programa zaštite životne sredine svih univerziteta.

Edukativni centar je otvoren sa oko 25 000 dolara ulaganja UNDP-a, Programa ujedinjenih nacija za razvoj. Uređenje su pomogli i donatori Safir cementara iz Popovca, Titan cementara Kosjerić, operateri ambalažnog otpada Sekopak i Cenex.

  • Već sada nam nedostaju određeni kadrovi koji će se u budućnosti baviti tom temom i posebno će nedostajati. Ovo je odlična prilika da određeni deo stručne prakse studenti imaju na deponiji kako bi videli na koji način mogu da učestvuju u ovom sektoru, napomenula je Ana Seke iz UNDP-a.

Ukazala je da adekvatno ophođenje prema otpadu i životnoj sredini počinje od kuće i vrtića.

  • Deca, mladi i najmlađi su ti koji će sutra predvoditi sve neophodne promene i primenjivati sve ono što lokalna komunalna preduzeća rade u cilju unapređenja, pre svega, primarne separacije otpada na svojim teritorijama, navela je Ana Seke.

Deca predškolskog i školskog uzrasta iz Užica i okoline i studenti iz Srbije su prethodnih godina često posećivali Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko, prema navodima Momira Milovanovića i menadžerke Centra za selekciju Tanje Knežević.

  • Deca sa pažnjom slušaju, zapamte koliko mogu, pa rasporede po kućama kante. Imala sam par poziva roditelja dece koja su posetila Duboko u grupama koji su mi rekli da su u kući morali da stave tri kante i kese za smeće, istakla je u nedavnom razgovoru za Radio Lunu menadžerka Centra za selekciju u Dubokom.

Podsetila je Knežević da su predstavnici Užica prošle godine, u okviru BWL projekta, posetili Osijek u Hrvatskoj, vodeći grad u toj zemlji po količinama izdvojenog otpada(između 30 do 50 odsto) koji je moguć za ponovnu upotrebu. Pitala ih je Knežević kako su došli do tog stadijuma.

  • Rekli su mi da su imali i kazne, ali da i dalje greši onaj ko je grešio. Pravi odgovor su deca. Počeli su 2005. godine da rade sa decom koja su sada odrasli ljudi i kojima je normalno da se otpad razdvaja na mestu nastanka i koje nikada nećete videti da bacaju nešto gde ne treba, predočila je Tanja Knežević.

Učenici OŠ Dušan Jerković u misiji zaštite životne sredine

Posredstvom projekta Odvajamo, kojeg sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podšrku Evropske unije i Švedske – Užice, Čajetina, Bajina Bašta, Požega, Kosjerić, Ivanjica, Čačak, Lučani dobiće komunalnu opremu za suv otpad i vozilo.

  • Treba da radimo na edukaciji građana i značaju primarne selekcije kako bi regionalni centar Duboko i radio u svom punom kapacitetu, poručila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Škole u Čajetini važan resurs u ekološkim poduhvatima (AUDIO)

Za inovaciju, nagrada RCUO Duboko


Zbog otvaranja Edukativnog centra za upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji, Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko Užice se našao među dobitnicama priznanja Lideri u inovacijama za efikasnije upravljanje bio-otpadom.

/Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP i Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije su 5. oktobra na Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine i prirodnih resursa u Beogradu dodelili priznanja za sedam najuspešnijih timova inovatora. Oni su, kako je predočeno, u praksi sproveli rešenja za sprečavanje nastanka i za ponovnu upotrebu biorazgradivog otpada u okviru dvogodišnjeg projekta, vrednog oko 500.000 dolara./Foto screenshot Beta video


Iz JKP Duboko su ranije ukazali da ne postoji detaljna kontrola odvajanja otpada na mestu nastanka proizvođača otpada. U poslednjem godišnjem izveštaju su naveli da kvalitet suve frakcije otpada u lokalnim samoupravama zavisi od savesti i moralne odgovornosti proizvođača otpada i od ekonomske mogućnosti komunalnog preduzeća.



Užički pomaci

Oprema za unapređenje primarne selekcije otpada je stigla u užički JKP Bioktoš posredstvom projekta ODVAJAMO, potvrdio je nedavno za Radio Lunu izvršni direktor Bioktoša Branislav Marić navodeći da je stiglo 5350 kanti od 240 litara za suv otpad, 570 plavih kontejnera i 124 kontejnera za staklo i dva vozila.

Užice

Odvajamo?(AUDIO)

Užice, prema navodima v.d.d direktora JKP Duboko Momira Milovanovića, imaće ove godine blizu 2 000 tona otpada prijavljenog kao primarno selektovan u 2 500 domaćinstava u pregrađu i na gradskom području sa oko 150 kontejnera za reciklabilni otpad od 2020. godine.

Zahvaljujući projektu SUBREC, više od 300 domaćinstava kompostira

Ambalažni otpad iz kanti oko 2 500 domaćinstava, kako su izvestili u Izveštaju o poslovanju JKP Duboko za prošlu godinu, u potpunosti je priznat, potom iskorišćen kao laka frakcija za cementaru – 60% i kao reciklabilna sirovina – 40%.

  • U prethodnom periodu u Užicu smo primarnu selekciju podigli na viši nivo. Kroz programe koje pratimo, Užice je najviše napredovalo od opština osnivača. Ostaje samo problem ispred kolektivnog stanovanja i stambenih zgrada. Kroz projekat IPA 2017 se stvaraju mogućnosti da imamo govoto 80 odsto teritorije grada pokriveno primarnom selekcijom otpada, naveo je v.d. direktor JKP Duboko Momir Milovanović spomenuvši da bi potom trebalo razmatrati i načine uvođenja meštana užičkih sela u sistem odvajanja otpada na mestu nastanka.

Podsetimo, uz finansijsku podršku Evropske unije, Užice je prošle godine uvelo sistemsku promenu kako bi uspostavilo održivo upravljanje kabastim otpadom.

U okviru BWL projekta, od novembra prošle do septembra ove godine je prikupljeno oko 160 tona kabastog otpada sa teritorije grada Užica iz kontejnera narandžaste boje koje postavljaju na četiri dana svakog poslednjeg vikenda u mesecu, čišćenjem divljih deponija, odlaganjem kabastog otpada pored kontejnera tokom akcije u organizaciji lokalne samouprave 15. septembra i zahvaljujući građanima koji su direktno dovozili kabasti otpad u uređeno reciklažno dvorište na području regionalne sanitarne deponije Duboko.

Međutim, građani Užica i dalje svoj kabasti otpad odlažu na neadekvatna mesta, pored komunalne opreme, dok je za deset meseci najmanje 46 tona građevinskog, zelenog i drugog otpada zalutalo u kontenjere narandžaste boje na kojima piše kabasti otpad.

Užice hramlje; Zalutali do većeg troška?(AUDIO)

Zahvaljujući Evropskoj uniji, IPA fondu i donaciji ambasade Japana, Užice je tokom 2013. i 2014. godine godine uvelo primarnu selekciju otpada u 14 osnovnih i srednjih škola kojima je podeljeno ukupno 270 plastičnih kanti od 120 i 240 litara za razdvajanje otpada i po metalni kontejner za ispred škole u koji bi trebalo da ubacuju sadržinu tih kanti.

  • Projekat primarne selekcije u osnovnim i srednjim školama obezbedio je da u 2021. godini sakupimo 24.24 tone primarno selektovanog otpada, naveli su iz JKP Duboko dok nam za ovu godinu nisu dostavili podatke koje smo tražili pre oko mesec i po dana.

  • Nikako ne treba zanemarivati trud proizvođača otpada u školama i rezultate ovog projekta, ali čini se da ovom projektu treba dodatna inicijativa i angažovanje učesnika kako bi efekti bili značajniji, napomenuli su iz JKP Duboko u Izveštaju o poslovanju 2021. godine.

Od 2011. do prošle godine, više od 125 tona tekstila građani Užica i privreda u Zlatiborskom okrugu su ubacili u specijalizovane kontejnere ili direktno predali socijalnom preduzeću za prikupljanje i apciklažu otpadnog tekstila Retex, otvorenom pre 11. godina uz podršku EU.

U užičkom Retexu najmanje pet žena iz socijalno ranjivih grupa, od kojih četiri sa invaliditetom, ponovno može da upotrebi više od 60 odsto pristiglog tekstila i polovnih radnih uniformi sa područja Srbije.

U Retex-u zbrinjavaju odećom i obućom 280 socijalno ugroženih porodica koji su stalni korisnici usluga servisa za doniranje. Donacijama su ove godine uspeli da prikupe neophodnih 120 000 dinara kako bi izradili i lansirali internet prodavnicu za prodaju proizvoda od recikliranog tekstila.

U proizvodnji recikliranog vlakna RETEX vidi sistemsko rešenje zbrinjavanja svog tekstilnog otpada

Građani voljni, kompanije bi mogle više da doprinesu(AUDIO)

Razdvajanje otpada od letos i u Čajetini


U naselju Čajetina od avgusta je kante za razdvajanje otpada na mestu nastanka dobilo blizu 350 domaćinstava, a plan je da ih do kraja godine podele na čitavoj teritoriji naselja, na proleće i na Zlatiboru.

Opština Čajetina, projektom ODVAJAMO, dobila je blizu 5 940 kanti plave boje od 240 litara za sakupljanje reciklabilnog  otpada, 40 žutih kontejnera za sakupljanje stakla, autosmećaru kapaciteta 16 m3 i pomoć u sprovođenju kampanje informisanja građana o primarnoj selekciji otpada. Iz 140 domaćinstava, tokom prve isporuke deponiji Duboko, prikupljeno je oko 1,3 tone reciklabila, većinom kartona i pet ambalaže, 97 odsto otpada prihvatljive čistoće za dalje iskorišćenje. 

Za zlatiborske ugostitelje pet reciklažnih ostrva za odvajanje suvog i mokrog otpada

Na planini pet ostrva

Za još 200 domaćinstava u Čajetini kante za otpad, za KJP kamion i abrol kontejneri


Nečistoće u primarno selektovanom otpadu


Duboko je u prvih šest meseci ove godine priznalo oko 48 odsto od ukupne prijavljene količine(1 269 tona) primarno selektovanog otpada iz devet opština osnivača. Zbog visokog nivoa nečistoća, prema podacima JKP Duboko, nije priznato da je primarno selektovano više od 700 tona iz Užica, oko 537 tona otpada iz grada Čačka, 106 tona iz opštine Bajina Bašta i 11 tona iz Arilja.

Foto screenshot Izveštaja za 2021. godinu

Foto screenshot Izveštaja o poslovanju JKP Duboko u 2021. godini

Menadžerka Centra za selekciju u JKP Duboko i stručna saradnica za zaštitu zivotne sredine u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko Tanja Knežević za Radio Lunu je potvrdila da morfološke analize pokazuju da nije uvek zadovoljavajućeg kvaliteta otpad prijavljen kao primarno selektovan iz opština osnivača Dubokog.

  • Komunalnom preduzeću se ne naplaćuje količina primarno selektovanog otpada ukoliko ispunjava uslove o postotku nečistoće, težini, vrstama otpada. Imali smo slučajeva da dođe kamion, kad iskipa pun je kartona, a kad mašina krene unutra imate tri kauča, navela je kao primer Knežević.

Prema podacima JKP Duboko, od 2015. do 2021. godine uočeno je da su prikupljene količine primarno selektovanog otpada u lokalnim samoupravama osnivačima na približno istom nivou svake godine.


Milovanović: Nadamo se iskorišćavanju otpada u energetske svrhe


Da bi ispunili radni kapacitet, u Centru za selekciju JKP Duboko, koji je namenjen otpadu razvrstanom na mestu nastanka, odvajaju i pomešani komunalni otpad u kojem je i dosta iskoristivih sekundarnih sirovina. Izdvajaju oko deset odsto sekundarnih reciklabilnih sirovina.

Užicu akcioni plan za smanjenje emisija za 45 odsto do 2030. godine(VIDEO)

  • Ponovo upotrebljavamo foliju, PET ambalažu, metale, karton i papir, automobilske gume, staklo, jer njih najviše ima. Za neke sirovine se izgubilo tržište jer je, nažalost, jefitnije napraviti novu ambalažu nego reciklirati staru, što je slučaj sa tetrapakom. Sva ostala ambalaža koja nema komercijalnu vrednost odlazi u cementaru za proizvodnju RDF goriva. Sa ćerkom firmom cementare iz Popovca Safir imamo izuzetnu saradnju. Oni od nas uzimaju otpad i od njega proizvode RDF sirovinu koja se dalje koristi za proizvodnju cementa. Kako su skočile cene energenata, cementara uzima više otpada od nas i tako su smanjili svoje troškove proizvodnje, predočila je Knežević.

Oko 32, 7 miliona dinara koštala je JKP Duboko nabavka sanitarnog kompaktora za sabijanje otpada. Prema informacijama iz JKP Duboko, sa oko 5,1 milion dinara su ove godine obezbedili i šest abrol kontejnera od 32 metara kubnih.

RCUO Duboko razmatra da nabavi jednu od najsavremnijih mobilnih mašina na kamionskoj prikolici za tretman otpada.

Uz drobilicu, predstavljena im je krajem septembra mašina za presovanje i baliranje otpada za termoelekrane i cementare koju, prema navodima v.d. direktora Milovanovića, sigurno nema niko u Srbiji ni u regionu.

Cene tih mašina evropskog porekla, prema navodima predstavnika firme Univab, idu i do 500 000 evra.

  • Nadamo se da će se sve više otpada iskorišćavati u energetske svrhe. Želimo taj otpad da sačuvamo, da ga strečujemo ili vakumiramo. (…) Ukoliko dođe do iskorišćavanja tog otpada u termoelektranama, što ima neke najave zbog ekonomske i energetske krize, mi bismo taj otpad železnicom upućivali u termoelektrane na spaljivanje i za proizvodnju električne energije. To bi nam vrlo značilo jer bi sve količine otišle u energetske svrhe, ne bi išle na deponiju, samim tim bi produžili radni vek deponije, a i komunalni otpad iskorišćavali kao druge razvijene evropske zemlje, istakao je Milovanović.

Duboko ima potencijal


Deo otpada koji ne može biti recikliran, a ima energetsku vrednost, može biti pogodan za dobijanje energije i iskorišćen kao alternativno gorivo u procesu proizvodnje cementa.

Za RCUO Duboko bi, prema navodima Milovanovića, bila značajna i saradnja sa Titan cementarom Kosjerić jer bi time za oko 20 000 tona otpada smanjili količine koje deponuju, a koji bi mogle biti iskorišćene kao alternativno gorivo.

Podsetimo, krajem 2022. godine biće završen regionalni projekat Od otpada ka energiji, za cementnu industriju Zapadnog Balkana – Waste to Energy (W2E) u kojem učestvuju Titan cementara iz Kosjerića, Cementarnica Usje iz Severne Makedoniei i Antea Cement iz Albanije sarađujući sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ. Projektom, između ostalog, težili su da analiziraju infrastrukturu u Zlatiborskom okrugu, procene potencijale i unaprede okvir za upotrebu komunalnog, komercijalnog i otpada iz sektora industrije u proizvodnji alternativnih goriva.

Prema sprovedenom istraživanju tržišta u regionu Duboko, došli su do okvirnih procena(nominalnog potencijala) da je na području Duboko od 41 000 do 95 000 tona otpada potencijalno raspoloživa za proizvodnju alternativnih goriva.

  • Potencijal resursa za proizvodnju alternativnih goriva u regionu Duboko ne treba dovoditi u pitanje, među zaključcima je studije. Među preduslovima za uspostavljanje proizvodnje RDF/SRF je navedeno da je neophodno uvesti ili unaprediti primarno razvrstavanje otpada na mestu nastanka u svim lokalnim samoupravama Duboko, uraditi studiju izvodljivosti za izgradnju namenskog postrojenja za proizvodnju alternativnih goriva na lokaciji RCUO i unaprediti kapacitete Centra za selekciju.

Konsultanti na potezu


Ugovor o ulaganju, vredan 17 miliona evra, potpisao je i RCUO Duboko u decembru 2021. godine i najavio da će tim novcem, između ostalog, proširiti telo deponije uređenjem ćelije, zapremnine oko 150 000 kubnih metara. Treba da zaceve i Turski potok jer će otpad odlagati i na drugoj strani.

  • Potpisan je ugovor sa EBRD i Ministarstvom za zaštitu životne sredine za stabilizaciju i proširenje tela deponije, modernizaciju Centra za selekciju, nabavku transpotnih sredstava (kamiona, prikolica i kontejnera), izgradnju postrojenja za mehaničko- biološki tretman i izgradnju postrojenja za prečišćavanje procednih deponijskih voda. U toku je procedura za izbor konsultanta koji će pratiti realizaciju ugovora, navedeno je u informaciji o ovogodišnjem šestomesečnom poslovanju javnih i javno komunalnih preduzeća u Užicu, usvojenoj na 20. sednici užičke skupštine 28. septembra.

Prema navodima ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, strani konsultanti pripremaju tehničku dokumentaciju.

  • … Kako bi u što kraćem periodu mogli da pustimo tendere za izvođača i da krenemo u realizaciju tog užasno važnog projekta i najvažnijeg projekta za upravljanje čvrstim otpadom kada govorimo o Zlatiborskom, čak i Moravičkom okrugu, kazala je ministarka Vujović.

Pripremu projekata mehaničko- biološkog tretmana(oko 17 000 tona organskog otpada), korišćenja deponijskog gasa za proizvodnju struje i projekta izgradnje postrojenja za iskorišćavanje i tretmana procednih deponijskih voda u RCUO Duboko, sa 31 milion dinara je finansiralo Ministarstvo zaštite životne sredine 2019. godine.

Razmatrali su u Dubokom prethodnih godina i mogućnost postavke solarnih panela na upravnu zgradu. Želeli su i da naprave halu od 450 metara kvadratnih kako bi od otpada proizvodili briket i pelet za sopstvene potrebe i deo za ponudu na tržištu. Za taj projekat, prvobitno vredan oko 98 000 dolara, dobili su prošle godine podršku Razvojnog programa Ujedinjenih nacija UNDP-a, ali su, u međuvremenu, drastično poskupeli oprema i materijali.

Sa oko 96 miliona dinara, dobijenih prošle godine od Ministarstva zaštite životne sredine, stabilizovali su deo područja deponije.

Svake godine, prema navodima iz JKP Duboko, rastu količine otpada koje stižu u Regionalni centar za upravljanje otpadom u Užicu iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga, dok su kapaciteti za deponovanje popunjeni.

Foto screenshot Informacije o šestomesečnom poslovanju JKP Duboko

Foto screenshot

Na proleće, prema najavama iz Ministarstva zaštite životne sredine, po početku rada Transfer stanice Banjica u Novoj Varoši, otpad iz Prijepolja, Priboja i Nove Varoši transportovaće do užičke regionalne sanitarne deponije do izgradnje regionalnog centra.

Vujović u Priboju: Nakon pola veka rešavamo problem deponije u Druglićima

Preduzeće Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko je osnovano 2005. godine, dok je 2011. godine primilo prve količine komunalnog otpada.

Neprepoznatljiv, kažu, za 36 meseci

- Advertisement -
Jelena Penezić
Diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U timu Radio Lune i RAM mreže od 2013. godine.
- REKLAMA -
Užice
broken clouds
2.1 ° C
2.1 °
2.1 °
86 %
1.6kmh
73 %
Pon
1 °
Uto
4 °
Sre
3 °
Čet
3 °
Pet
3 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime