- REKLAMA -
1.4 C
Užice
Početna Srbija i region EKO Građani voljni, kompanije bi mogle više da doprinesu(AUDIO)

Građani voljni, kompanije bi mogle više da doprinesu(AUDIO)

Posetili smo malo preduzeće sa velikim idejama. Kako ublažiti potrošnju prirodnih resursa u vremenu brzih modnih promena? Vreme je i za nova rešenja za zbrinjavanje svog tekstilnog otpada

- REKLAMA -

Od jedne i po do dve tone tekstila mesečno, umesto na deponiji, završi u socijalnom preduzeću za prikupljanje i apciklažu otpadnog tekstila Retex u Užicu.

Retex je na mapi organizacija i institucija Srbije koje prihvataju donaciju polovne odeće, ali je jedino preduzeće u Srbiji koje u većem obimu zbrinjava tekstilni otpad i redizajnirajući ga.

Iz Retex-a napominju da građani Užica i Zlatiborskog okruga imaju naviku, volju i želju da doniraju odeću i odlože otpadni tekstil na adekvatan način.

Građani tekstil donose direktno u prostorije Retex-a od ponedeljka do petka ili ga odložu u tri specijalizovana kontejnera ispred preduzeća, u ulici Heroja Luna 2.

Posebnih zahteva za razvrstavanjem nema, sem da tekstil ne bude vlažan ili buđav.

Marina Tucović iz Retex-a priča za Radio Lunu da u kontrolisanim uslovima prikupljaju otpadni tekstil, te da količine otpadnog tekstila naglo rastu sa raspremanjima u kući, na prelazu zime na proleće i tokom septembra i oktobra. Rastu i interesovanja za odlaganjem otpadnog tekstila u Retex i sa područja van Užica.

–  Ponosna sam na sugrađane jer 11 godina postojimo samo zahvaljujući njima jer su spremni da svoj tekstil odvoje, upakuju, donesu, ponekad i sa dodatnim troškovima dopremanja. To pokazuje da su ljudi spremni da učestvuju u primarnoj selekciji i ako to rade sa tekstilom, zašto to ne bi radili i sa drugim vrstama otpada. Čak i građanima Srbije nije problem da svoj tekstil upakuju i pošalju nam brzom poštom ili da ga dopreme kad krenu u ove krajeve. Mislim da je to značajan pokazatelj da građani žele da budu deo ovakvih priča i da na ovome treba još dodatno raditi, priča za Lunu Marina Tucović iz Retex-a.

Sarađuje Retex i sa većim kompanijama koje imaju problem sa zbrinjavanjem polovnih radnih uniformi.

–  To je posebna kategorija otpada. Oni u skladu sa zakonom imaju obavezu da tu kategoriju svog otpada adekvatno zbrinu. Duži niz godina sarađujemo sa BOŠ-om i prihvatamo njiihovu radnu uniformu. Imamo saradnju sa Er Srbijom, sa mobilnim operaterima, na lokalu sa Zlatiborcem. Trudimo se da izađemo u susret, ali nažalost ne raspolažemo sa prostorom koji bi nam omogućio prikupljanje svih zahteva koji stižu iz kompanija do nas. I to je, čini mi se, primer dobre prakse, gledano iz razvojnog dela ove naše priče.

Više od 60 odsto otpadnog tekstila koji stiže u Retex je dobro za ponovnu upotrebu. Tekstil upotrebljiv u izvornim obliku doniraju socijalno ugroženom stanovništvu.

–  280 porodica su stalni korisnici usluga servisa za doniranje, a uvek ima i onih koji usput svrate da nešto uzmu. Kod nas da se snabdevaju garderobom i drugim kućnim tekstilom, obućom, vrlo često imamo i posuđe na raspolaganju, priča Tucović.

Funkcionalno zdrav tekstil, kojeg je iz modnih razloga ili zbog manjih oštećenja nemoguće donirati, iskorišćavaju u Retex-u za kreativne radove.

–  Redizajniramo i proizvodimo različite korporativne poklone za društveno odgovorne kompanije i pojedince. Uglavnom su to promo torbice, cegeri, dečje igračke, suveniri.

Redizajnirani proizvodi, prema navodima Tucović, zahtevaju specifičnu tržišnu nišu. Više ih traže kompanije iz Srbije nego što to čine privrednici sa područja Zlatiborskog okruga.

  Ljudi znaju za nas i uglavnom sarađujemo sa organizacijama sa kojima inače imamo širu saradnju. Uglavnom kompanije kupuju naše proizvode za zaposlene ili za poslovne partnere kao korporativni poklon. Radili smo za Titan cementaru Kosjerić, zadnju isporuku smo radili promo tobice za zlatiborsku Gold gondolu. Izrađivali smo s promo torbice za organizacije civilnog društva, za velike agencije poput UN Women, OSCE, Evropskog pokreta Srbije. Procenat kupaca nije veliki, ali smatram da bi društveno odgovorne kompanije, kroz vrstu korporativnih poklona, mogle da daju veći doprinos. To nije samo doprinos u zaštiti životne sredine nego i doprinos zapošljavanju žena sa invaliditetom i uopšte odgovorno ponašanje u zajednici, priča za Lunu Tucović.

Novi, redizajnirani proizvodi su delo pet stalno zaposlenih žena iz socijalno ranjivih grupa, od kojih su četiri sa invaliditetom.

–  Na godšnjem nivou angažujemo i još tri žene preko javnih radova koji su kod nas tri, četiri meseca i uglavnom rade u servisu za doniranje.

Danas je Retex-u glavni izazov obezbeđivanje finansija jer stalnih prihoda nema pošto se veći deo programa bazira na donatorstvu i nije ekonomski isplativ.

Uz socio-ekonomski značaj, Retex odgovornim ponašanjem brine o očuvanju životne sredine i doprinosi štednji deponijskog prostora smanjenjenjem količina otpadnog tekstila u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko.

Prema ranijim pisanjima medija, za deset godina su u Retex- u prikupili više od 125 tona tekstila i donirali oko 78 500 komada polovne garderobe.

Malo preduzeće sa velikim idejama, kako je Retex nazvala Tucović, u proizvodnji recikliranog vlakna vidi budućnost i rešenje zbrinjavanja svog tekstilnog otpada.

–  I ovog koji se generiše u domaćinstvu i onog koji se generiše u industriji kao postindustrijski otpad i deo otpada koji se generiše u kompanijama. Proizvodnja recikliranog vlakna je nešto inovativno ne samo za prostore Srbije nego i šire, ali je nešto što postoji u svetu. Lično, mislim da to može da bude model ne samo za Srbiju nego za ceo region, naglašava Tucović.

Prema navodima diplomiranog inženjera tehnologije tekstila sa najmanje petnaestogodišnjim iskustvom u radu u tekstilnoj industriji, reciklirano tekstilno vlakno može da se koristi u proizvodnji izolacionih materijala za građevinarstvo, automobilsku i hemijsku industriju.

–  Reciklirano vlakno je gotovo idealna sirovina za proizodnju zvučnih i toplotnih izolacija i za druge vrste izolacije zato što je to ulazna sirovina za industriju netkanog tekstila. U toj industriji je praksa da se koriste tekstilna vlakna i tesktilni proizvodi koji nisu novi. To je pravi način da se uštede prirodni resursi, da se ta vrsta materijala ne proizvodi od novih, izvornih vlakana nego od svega onoga što se zove reciklirani tekstil ili tekstil za reciklažu.

Proizvodnja recikliranog vlakna, kako podseća Tucović, sistemsko je rešenje.

–  Kada govorimo o sistemskom rešenju onda mora da postoji konsenzus svih zainteresovanih strana, u ovom slučaju, i građana i Ženskog centra, institucija i ljudi koji se bave upravljanjem otpadom, a to znači u najvećoj meri i političku volju da se takva stvar reši.

Na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji u Briselu, sredinom decembra je otvoren Klaster četiri Zelena agenda i održiva povezanost koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima među kojima i životnu sredinu i klimatske promene.

–  Zbrinjavanje otpada je značajno u toj kategoriji. Sa druge strane i direktive koje dolaze iz Evrope ukazuju na to da bi do 2025. godine trebalo da se napravi strategija za posebno prikupljanje tekstilnog otpada, pa su to pozitivni pomaci koji će možda dovesti do ispunjenja naše davnašnje želje da proizvodimo reciklirano vlakno.

Investitora koji bi uložilo u proizvodnju recikliranog vlakna za sada nema.

–  Teško je govoriti o zainteresovanosti biznis sektora za nešto što ne donosi veliki profit. Zbog toga se takve investicije baziraju na sistemskim rešenjima, u smislu društvenog uticaja koji je značajniji od profita.

Zbog profita, kako podseća Tucović, česta je, brza i sezonska promena modnih trendova u zemlji i svetu. Prema navodima Tucović, količine nekvalitetnog i otpadnog tekstila naglo rastu, a infrastruktura u Srbiji i okruženju za zbrinjavanje i reciklažu tekstila i dalje nije dovoljno razvijena.

Foto screenshot konferencije 𝐁𝐫𝐨𝐣𝐢𝐦𝐨 𝐝𝐨 𝐧𝐮𝐥𝐚 – 𝐎𝐩𝐬̌𝐭𝐢𝐧𝐞 𝐬𝐚 𝐧𝐮𝐥𝐚 𝐨𝐭𝐩𝐚𝐝𝐚

–  Stoga, stvarno mislim da je alarmantno i da je krajnje vreme da tekstil dobije svoje mesto u kategorizaciji otpada, u smislu novih rešenja, napominje Tucović.

Ponovno iskorišćenje i reciklaža tekstila, kako ističu iz Retex-a, važni su za smanjivanje negativnih uticaja na životnu sredinu.

–  Karakteristično je da je tekstilna industrija veoma agresivna industrija koja uglavnom koristi neobnovljive izvore energije, pa kao nus proizvod imate velike količine otpadnih voda i štetnih gasova. Većina tekstilnih vlakana su uglavnom derivati nafte, pošto je reč o sintetičkim vlaknima, ali se čak i za proizvodnju prirodnih materijala, prirodnih vlakana, koriste ogromne količine pesticida na samom procesu uzgajanja. Sa druge strane, mi živimo u potrošačkom društvu i još uvek smo, nažalost, u linearnoj ekonomiji gde se samo troše resursi, gde posle proizvodnje nikoga ne zanima šta se sa tim dešava, a većina nas bi trebalo da teži onom što je u prirodi normalno, a to je cirkularni, kružni tok, reči su Tucović sa konferencije Brojimo do nula- Opštine sa nula otpada, tokom predstavljanja Retex-a kao primera dobre prakse sa pozitivnim uticajem na okruženje.

–  Mi ne treba da razvijamo samo reciklažu nego i svest o tome da smanjimo potrošnju prirodnih resursa na taj način što ćemo ponovo upotrebiti ono što se da upotrebiti, doniranjem i apciklažom, a tek onda i recikliranjem onoga što ne može da se upotrebi. To je po meni prava stvar i odgovorno ponašanje prema sebi i prema celoj zajednici, podvlači Tucović.

Preduzeće Retex deluje u sastavu Ženskog centra Užice, udruženja koje više od 20 godina osnažuje žene iz višestruko ranjivih grupa. Letos je Ženski centar Užice osvojio prvu nagradu i podršku od 5.000 dolara na Forumu za zelene ideje, Trag fondacije za preduzetničku ideju zasnovanu na principima održivog razvoja.

Prema navodima Tucović, nagrada je podstrek i pokazatelj da Retex radi pravu stvar.

–  Nagrada je značajna jer će nam omogućiti nabavku kontejnera i još jedne mašine koja će nam olakšati rad.

Sa težnjom da ekonomski osnaži žene koje nisu konkurentne na težištu rada i željom da unaprede primarnu selekciju otpada, inicijativu za otvaranjem preduzeća su pokrenuli u Ženskom centru 2010. godine, u isto vreme kada je počela sa radom sanitarna deponija u Dubokom i najavljivana primarna selekcija otpada u gradu.

–  Do danas je u rad Retex-a bilo uključeno više od 20 žena iz ranjivih grupa koje su ostvarivale lične prihode, navodi Tucović kao veći uspeh malog udruženja iz unutrašnjosti.

Prema navodima Tucović, uspeh je i što je prevaziđen prvobitni izazov o odzivu građana kontinuiranim radom na informisanju i podizanju sveti o značaju zbrinjavanja otpadnog tekstila u zajednici.

Otvaranje centra je omogućeno saradnjom užičkog Ženskog centra i Regionalne razvojne agencije Zlatibor iz Užica u okviru projekta Reciklažom tekstila do održivih rešenja. Infrastrukturu za rad Retexa su obezbedili uz finansijsku podšrku Evropske unije, IPA Programom prekogranične saradnje Srbija- Crna Gora(2013-2015).

- Advertisement -
J.P.
Diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U timu Radio Lune i RAM mreže od 2013. godine.
- REKLAMA -
Užice
light snow
1.4 ° C
1.4 °
1.4 °
97 %
1.8kmh
91 %
Sub
1 °
Ned
3 °
Pon
3 °
Uto
1 °
Sre
-2 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime