- REKLAMA -
17.7 C
Užice
Početna Srbija i region EKO Razdvajam, a vi?(AUDIO)

Razdvajam, a vi?(AUDIO)

U najavi i otpad iz još četiri opštine privremeno u Duboko. Apeli građanima da, koliko mogu, učine šta je do njih i pomognu štednji deponijskog prostora

- REKLAMA -

U Užice, prema najavama, sledeće godine stiže dodatna komunalna oprema, oko 5 350 kanti, posredstvom Instrumenta pretpristupne pomoći IPA 2017,  kako bi više domaćinstava razvrstavalo otpad i adekvatno ga odvajalo na mestu nastanka.

Građani Užica su ove godine više razdvajali otpad na mestu nastanka nego što su to činili prošle ili prethodnih godina, ukazali su iz Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko.

Sa teritorije Užica, kako je naveo za Lunu direktor JKP Duboko Momir Milovanović, u prvih devet meseci ove godine u sanitarnu deponiju Duboko je dopremljeno 15.364,69 tona komunalnog otpada, a od navedene količine je 1.308,57 tona primarno selektovano.

Prema navodima Milovanovića, Užice ove godine beleži oko sto odsto više prijavljenog selektovanog otpada nego 2020. godine.

Tokom 2019. godine, prema navodima direktora JKP Bioktoš Olivera Ristanovića, Regionalni centar za upravljanje otpadom je priznalo Užicu 88 tona primarno selektovanog otpada

U posebne kante, suvi i mokri otpad razvrstavaju u 2500 domaćinstava u predgrađu Užica od februara 2020. godine kada su opremu dobili posredstvom projekta SUBREC, finansiranog iz sredstava IPA fonda.

Kako je istakao Milovanović, nijedan kilogram primarno selektovanog suvog otpada iz plavih kanti iz 2 500 domaćinstava nije završio na telu deponije.

–  Izdvajamo više sekundarnih sirovina, a ostatak je laka frakcija koja ide za cementnu industriju, napomenuo je direktor JKP Duboko i dodao da analize ukazuju da u plavim kontejnerima po gradu i dalje bude oko četiri odsto otpada kojem tu nije mesto.

Po centru grada, podsetimo, postavljeno je prošle godine oko 160 kontejnera za primarnu selekciju i više od deset žutih kontejnera za staklo.

Na potezu od Narodnog muzeja do Hercegovačke ulice i od Carinskog mosta i Nemanjine do Autobuske stanice građani imaju mogućnost da u plave kontejnere odlažu karton, papir, tetrapak, plastiku, tekstil, obuću i metalnu ambalažu. Taj otpad kasnije podleže procesu reciklaže ukoliko nema nečistoća i visokog procenta vlažnosti.

Bitno i kako, treba napraviit prostora

Milovanović je rekao da Duboko ima mogućnost da proda deset sekundarnih sirovina na tržištu u Srbiji i da su oko 1 600 tona prodali na tržištu prošle godine.

–  Povećana količina vlage (kontejneri za prikupljanje otpada su otvoreni, a pretovarna mesta neuređena i nepokrivena), značajno prisustvo pepela u toku grejne sezone, nepostojanje odvojenog prikupljanja zelenog otpada (koji ubrzava razgradnju korisnih sirovina), prisustvo drugih tokova otpada (građevinskog, krupnog komadnog, klaničkog) usložnjava rad u centru za selekciju i otežava izdvajanje korisnih sirovina prema komercijalnim zahtevima, isticali su više puta usmeno i pismeno iz JKP Duboko.


Šta kažu građani Užica, kako sa otpadom?


Staklo u jednu kesu, plastiku u drugu, ostatak komunalnog otpada u posebnu, treću kesu odvaja u svom domu građanin Užica Miloš Knežević pre nego što ih odnese do kontejnera.  Motiv?  – Da budemo čista država. Pođimo od kuće, pa nadalje. Unapređenje i pomaci? –  Malo više rada sudije za prekršaje i onaj koji pravila krši da bude kažnjen.

Mirjana Cvijović je naglasila da u školama redovno razdvajaju otpad, ali da u svom domu to ne čini jer u kraju gde živi nema posebnih kontejnera za njihovo odlaganje. – Mislim da je to ok stvar, svetski trend. Ipak su sirovine u pitanju i što da koristimo novo ako već može izuzetno dobro da posluži stara prerada sirovina.

Slavoljub Jovanović sa Senjaka odavno razdvaja otpad na mestu nastanka. Ukazao je da na Senjaku nema gde da odvoji staklo i predložio da bi trebalo podjednako postaviti kontejnere za primarnu selekciju u svim delovima grada.

Ivana Marković je dobila kante za primarnu selekciju i razdvaja otpad na suvi za reciklažu i mokri. Zaštita životne sredine je motiviše za te svakodnevne poteze.

–  Mislim da je suviše otpada svuda oko nas. Naterala bih sve ljude da primarno selektuju otpad, posebno da obrate pažnu na plastiku kojoj mnogo godina treba za razgradnju.

 

Užičanin Đorđe Bukvić, koji trenutno živi u Beogradu, rekao nam je da redovno odvaja čepove za flaše i otpad u posebne kese. Motiviše ga da zbog sebe sačuva životnu sredinu, pa zato i redovno koristi gradski prevoz, gasi pikavce od cigareta pre bacanja u komunalnu opremu. – Promenio bih i unapredio ljude i svest. Treba sebe promeniti da bi došlo i do promene kod šire populacije.

Verica Brković živi na Pori, kako je pojasnila, u delu grada gde nema kontejnera za suvi i mokri otpad što je i razlog zbog kojeg ga ne selektuje u svom domaćinstvu. Ukazala je na važnost reciklaže, kako je napomenula, da bi bilo manje otpada koji se odlaže u prirodu.

Ivan Dragojević živi u Gorjanima, odvaja plastiku i organski otpad za ponovno iskorišćenje. Smatra da bi do napretka došlo povećanjem broja kontejnera, ali i svesti pojedinca.

–  Neko taj otpad selektuje na deponiji. Zašto bismo mi pravili nekome višak posla kad nešto možemo i sami.

Nemamo tu naviku i nemamo kulturu. Kad bi Grad to osvestio, pokrenuli bi se i ljudi. 

–  Da postoji novčano kažnjavanje, motivisalo bi me, ali bi i regulisalo svest u Srbiji o očuvanju prirode, naveli su nam građani Užica.

Svaki čovek treba da bude odgovoran za svoj otpad, smatra viši savetnik za zaštitu životne sredine u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor Miloš Radojević.

On je nedavno pojasnio za Radio Lunu da bi uvođenje posuda i kanti u individualna domaćinstva bio ključni iskorak ka dugoročnom rešenju problema upravljanja otpadom u gradu. Uz dostupnu komunalnu opremu, prema navodima Radojevića, pomogla bi i posebna gradska odluka o upravljanju otpadom, sa zacrtanim akterima, nadležnostima, planovima, ciljevima i propisanom kaznenim merama.

Radojević: Bez definisanih pravila igre, nema žutih kartona(AUDIO)

Viši savetnik za zaštitu životne sredine u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor Miloš Radojević je napomenuo za Lunu da Užičani imaju poseban interes da im Duboko duže traje jer su, prema njegovim navodima, pre više od deset godina napravili hrabar potez pravljenjem regionalnog sistema.

–  Po meni, mi smo tada kao grad i stanovništvo pokazali vizionarstvo i spremnost da se jedno važno civilizacijsko pitanje, kao što je upravljanje otpadom, reši na taj način. Deo teritorije smo doveli u rizik zbog ozbiljne količine otpada koji se tu deponuje, tako da smo se ipak žrtvovali zarad opšteg interesa. Da bi ta žrtva imala većeg smisla, treba se truditi da deponija traje što duže i da sistem bude funkconalan i u godinama ispred nas. Bar što se građana Užica tiče, treba da se postaraju da gore ne završi ništa i da se ne zatrpa ništa što ne mora nužno, podvukao je Radojević.

UEKO patriote?(FOTO/AUDIO)

Gradnja deponije u Dubokom je koštala najmanje 15 miliona evra. Radojević je apelovao na građane da budu racionalni, da se odnose domaćinski i da štede deponijski prostor. Kako je napomenuo, teško bi bilo pronaći novi teritoriju i dodatan novac u slučaju da ovu deponiju napunimo otpadom bez mogućnosti proširenja ili ponovne upotrebe sirovina.

Na deponiju šest i po kilometara udaljenu od centra grada, iz Užica je od 2011. do 2021. godine dopremljeno ukupno 197,791.60 tona otpada.

Foto Fejsbuk stranica JKP Duboko

U Duboko dopremaju otpad iz oko 335 naselja iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga.

Za ovu godinu su projektovali iz JKP Duboko da će dopremiti oko 100 000 tona otpada, a deponuju oko 90 odsto ukupnih količina.

Otpad razvrstavaju na mestu nastanka na području Užica, Čačka, Bajine Bašte i Arilja, a u Duboko stiže i otpad iz Čajetine, Požege, Kosjerića, Lučana i Ivanjice.

Nema discipline, ima novih tržišta, ključ u odgovornosti pojedinca(AUDIO)

Pitali smo direktora Momira Milovanovića šta bi bilo kad bi sve lokalne samouprave u sistemu Dubokog primarno razvrstavale otpad?

–  Imali bi više izdvojenih sekundarnih sirovina, imali bi manje kvarova u samom procesu proizvodnje jer ukoliko je otpad lošiji, dolazi do zastoja, kvarova, povreda. Olakšali bi posao ljudima koji rade u Dubokom na selekciji, onima koji moraju svaku kesu da istresu, izvade sve iz nje, da izdvoje svaku ambalažu. Godišnje izdvojimo 150 tona PET-a, a masa jedne flaše je 30 do 40 grama. Zamislite koliko miliona flaša pojedinačno moramo da uzmemo i izdvojimo. Ambijent i prostor gde ljudi rade bi bio čistiji i normalniji za rad i smanjili bi prostor na telu deponije na kojem se odlaže kućni otpad. Manje bi ga deponovali, produžili bi radni vek deponije, a sa druge strane, imali bi kvalitetniju laku frakciju koja bi išla za cementu indistriju koja se priprema za RDF gorivo, istakao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko.

Ministarstvo zaštite životne sredine je uplatilo Gradu Užicu u decembru 2020. godine 96 miliona dinara za nastavak radova na sanaciji i proširenju tela deponije. Sredinom oktobra su rekli iz Dubokog za Lunu da su završeni poslovi oko stabilizacije terena ispod ćelije 1.

Više prostora za više otpada u Dubokom

Dodatan prostor za deponovanje komunalnog otpada su najavili da će dobiti kada u Duboko stigne mašina šreder koja će sitniti postojeći kabasti otpad kojeg gomilaju na posebno mesto i onaj koji bude stizao iz grada nakon što ga građani odlože u posebne kontejnere narandžaste boje za kabasti otpad. Planiraju i izgradnju kompostane za biorazgradivi otpad i druga tehnološka rešenja kako bi otpad što više iskoristili i što manje deponovali.

JKP Lim dobija nov kamion; mehanizacija dotrajala(AUDIO)

- Advertisement -
J.P.
Diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U timu Radio Lune i RAM mreže od 2013. godine.
- REKLAMA -
Užice
broken clouds
17.7 ° C
17.7 °
17.7 °
81 %
1.9kmh
62 %
Sub
28 °
Ned
28 °
Pon
30 °
Uto
31 °
Sre
24 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime