- REKLAMA -
-2.1 C
Užice
Početna UEko Svako stablo se računa, biće seče na Zabučju

Svako stablo se računa, biće seče na Zabučju

- REKLAMA -
– Ako se u narednom periodu desi da dođe do sušenja stabala ili bolesti, sigurno će biti izvađeno i na tom mestu će sigurno ponovo biti posađeno stablo, poručila je gradska većnica zadužena za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam.
-Užice mora biti grad zelenila, istakla nedavno gradonačelnica 

Stabla na oko 20 ari gornjeg dela Zabučja su se osušila i obolela usled napada potkornjaka zbog čega će biti posečena, saznaje Radio Luna.

Planirana je njihova seča stabala kako se oboljenje ne bi širilo.

Gradski većnici Ivan Stanisavljević i Nada Jovičić su naveli za Radio Lunu i RAM mrežu da su preduzete mere da se obolela stabla uklone i da će JKP Bioktoš, sa izvođačem, to i učiniti čim vremenski uslove dozvole, najverovatnije na proleće.

Na pitanje da li se sušenje stabala moglo zaustaviti preventivnim delovanjem, Jovičić je odgovorila da je tako i učinjeno.

–   Kada se primetilo, odreagovalo se, mislim da se na vreme odreagovalo. Pojavilo se u manjem delu. Nije se dozvolilo da bude zahvaćena velika površina kao u Velikom parku ranije, odgovorila je Jovičić.

Gradski većnik Ivan Stanisavljević, inženjer šumarstva, napomenuo je da je sušenje stabala stvar prirode i da se ne može predvideti.

–   Desi se iz nekog razloga da stabla budu fiziološki oslabljena, da ih napadnu patogeni kao što je potkornjak ili neko gljivično oboljenje, pa dođe do sušenja. Stabla se suše i u planinskim predelima gde je daleko otporniji korenov sistem i povoljnija klima, tako da to što se osuši u gradu nije ništa čudno. To je normalna pojava u današnje vreme, odgovorio je Stanisavljević.

Štetočine potkornjaci su stalno prisutni u šumi, ali predstavljaju opasnost samo u prenamnoženju. Napadaju fiziološki oslabljena stabla, češće četinare. Veliki sneg koji slama grane, visoke temperature tokom zimskih meseci, letnje suše, hladnoća, utiču da se stabla oštete. Sušenju drveća doprinosi i ogromno zagađenje vazduha u gradu, navodili su i upozoravali 2014. godine iz udruženja profesora, diplomiranih biologa i ekologa Opstanak.

 

Užičko iskustvo

Pre šest godina, podsetimo, sušenje stabala u Velikom parku, na Vujića brdu i Ibiševom guvnu, desetkovalo je zaštitni zeleni pojas grada Užica. Suša je fiziološki oslabila stabla što je omogućilo primarnim štetočinama i bolestima da se ubrzo namnože u ogromnom broju i prouzrokuju totalno sušenje stabala, piše u Izveštaju o stanju životne sredine u gradu Užicu za 2015. godinu. Oko 590 kubnih metara osušenih stabala i drveća zaraženog potkornjacima je posečeno 2014. godine u parkovskim šumama grada kako bi se sprečilo dalje širenje insekata potkornjaka.(Foto: arhiva Radio Lune)
Na Zabučju i iznad Velikog parka, na više od dva hektara nepristupačnog područja, pre šest godina je posečeno najmanje 600 fiziološki oslabljenih i oštećenih stabala. Oko 470 kubnih metara drvnoj masi, kako je tada rečeno, uklonjeno je iz parkovske šume sa nepristupačnog terena(Foto: arhiva Radio Lune)
Višegodišnji problem prenamnoženja potkornjaka u parkovskim šumama grada, zbog kojeg su stradala i mlada, zdrava stabla, mogao se sprečiti pravovremenim preventivnim merama. Šumski stručnjaci, inženjeri i tehničari, nastavnici biologije su navodili tada za Radio Lunu da se potkornjaci pojavljuju usled lošijeg zdravstvenog stanja šume, zanemarivanja šumskog reda i lošijeg načina poslovanja u šumi. 
Kako bi se ublažile posledice, podsetimo, tokom jeseni 2014. godine je tokom akcije ozelenjavanja posađeno 300, u narednoj godini 1 100 novih stabala pretežno listopadnog drveća.

Pošumljavali grad

 

Na tri parcele u velikom parku, i na Belom groblju, 2019. godine je posađeno oko 13 000 stabala, u sklopu akcije Udahnimo život prirodi.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sa 1, 7 miliona dinara, finansiralo je pošumljavanje 5, 2 hektara prostora u Užicu, dok je lokalna samouprava pomogla sa pola miliona. 

Na području Užica je ove jeseni zasađeno oko 23 hiljade stabala crnog bora i belog jasena. Novih stabala najviše će biti u Krčagovu iznad kasarne, kod nove crkve. Pošumljavanjem i na Ljubanjama, na Beloj Zemlji, saniraće se degradirane površine i goleti. Novih stabala biće i na Malom Zabučju. Posađena su i iznad gradske plaže, do magistralnog puta. Vetrozaštitni pojas formiraće i nova stabla blizu deponije Duboko.

–      Sa prošlogodišnjim pošumljavanjem od 5, 22 ha i 9, 22 ha koji se realizuju u ovoj godini, mi smo sigurno jedna od retkih lokalnih samouprava koja je posadila ovoliki zeleni pojas na svojoj površini u užem i širem centru grada, podsetio je Stanisavljević.

 

Više od 300 građana sadiće svoj hlad

 

Građani Užica su i sami shvatili neophodnost postojanja drveća i zelenih površina u urbanoj sredini, tvrdi gradska većnica Nada Jovičić.

–    Osim što se odazivaju akcijama koje sprovodi lokalna samouprava, građani sami kupuju stabla i sade u svojim dvorištima ili konkurišu na pojedinim projektima. Jedan od njih je i akcija Zelenog razvojnog centra Posadi svoj hlad. Imamo podatak da je u Užicu tokom jesenje sadnje konkurisalo 350 građana, istakla je za Radio Lunu Nada Jovičić.

Zeleni razvojni centar i Kancelarija za mlade grada Užica deliće u ponedeljka sadnice belog jasena, posredstvom akcije Posadi svoj hlad, od 12 časova ispred Gradskog kulturnog centra.

Na društevnim mrežama te nevladine organizacije su naveli da će od sledeće nedelje početi dostava oko 30 000 sadnica domaćinstvima širom Srbije.

Konkurs za prolećnu sadnju besplatnih sadnica su privremeno obustavili usled nedostatka sadnica. 

foto izvor: https://posadisvojhlad.rs/ 

–    Ovo nije samo ekološka akcija, usmerena ka borbi protiv klimatskih promena i pomoć Srbiji da dostigne procenat pošumljenosti u skladu sa ciljevima poglavlja 27, već je i akcija koja ima zdravstvenu funkciju jer je svako drvo jedinstveni zeleni respirator, poručili su ranije iz Zelenog razvojnog centra, inače, predstavnika i ovlašćenog partnera svetskog pokreta Let’s do it! World u Srbiji.

Na sajtu navode stotinu razloga zbog kojih treba posaditi drvo. 

 

Birali stabla koja daju više kiseonika

Podsetimo, oko 400 građana Užica je ove jeseni posadilo javor li jasen u svojim dvorištima učestvujući u akciji lokalne samouprave 16 hiljada stabala za 16 hiljada ložišta.

–   Akcija je počela u februaru mesecu, tačnije, pred samo proglašenje vanrednog stanja zbog epidemije kovid-19, tako da mislim da je to jedan od velikih uzroka lošeg odziva građana, navela je za Radio Lunu Nada Jovičić. Po njenim tvrdnjama, građani su slabo odazvali akciji i zato što nemaju prostora u dvorištima za sadnicu javora koji može izrasti 12 metara i biti težak dve tone.

Da prodiše Užice: Niču stabla na više od 9,2 hektara

Iz Grada Užica navode da su za sadnju odabrali javor i jasen jer su, zbog otpornosti, pogodni za gajenje u gradskoj sredini.

–     To su stabla koja svojim radom suštinski proizvode najviše kiseonika, procenjuje se na godišnjem nivou za minimum dva čoveka, navela je Jovičić.

Uprkos slabom odzivu građana, iz lokalne samouprave navode da su zadovoljni tom akcijom. Smatraju da je bila uspešna jer, kako je napomenuo Stanisavljević, svako stablo se računa u borbi protiv zagađenog vazduha.

 

Svako drvo se računa

 

Nedavno su posečena dva stabla u ulici Miloša Obrenovića zbog bezbednosti i izvođenja infrastrukturnih radova na sportskoj hali u Krčagovu.

Tačno 14 stabala je posađeno krajem novembra u užem centru grada. JKP Bioktoš je zasadio drveće na Slanuši, kod Erine kafane, u ulicama Ljube Stojanovića i Nikole Pašića, kod Zelene pijace, i u Krčagovu.

Član Gradskog veća Ivan Stanisavljević je objasnio za Radio Lunu da su se popunili drvoredi sadnicama koje su nedostajale, a koje su se osušile iz objektivnih razloga.

–    Posadili smo osam sadnica javora, jedan sitnolisti javor, četiri kestena i jedan beli jasen, naveo je tokom ozelenjavanja površina Stanisavljević.

Podsetimo, radnici JKP Bioktoša su početkom oktobra posadili na glavnoj ulici, kod Vlajkovog platoa, pet sadnica ukrasnog drveta katalpa, otpornog na sušu i jakog u borbi sa zagađenjem vazduha.

 Krajem novembra ove godine u parku ispred Gradskog kulturnog centra, Ekonomska škola i Grad Užice su posadili drvo likvidambar u čast profesorke Brane Matić. Ta profesorka srpskog jezika i književnosti, po rečima direktorke Ekonomske škole Milice Prljević, prvi je profesor koji je dobijo svoje drvo u gradu.

Foto izvor Grad Užice

Gradska većnica Nada Jovičić za Radio Lunu je napomenula da je i prošle godine posađeno pet stabala u užem centru grada.

Ozelenjavanje predstavlja najjednostavniju meru kojom se sprečava da se podignu i vazduhom raznose zagađujuće suspendovane čestice i otpadni gasovi.

–    Zaštitni zeleni pojasevi smanjuju buku, apsorbuju aerozagađenja i povećavaju mogućnost apsorpcije otpadnih gasova i čestica na površini listova, navodi se u Planu kvaliteta vazduha grada Užica za period od 2018. do 2023. godine. 

 

Užice još bez katastra zelenih površina

Procenat zelenih površina u gradu, procentualno još uvek nije poznat.

–    Zelene površine se svakako povećavaju i povećavaće se i u narednom periodu, poručila je članica Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nada Jovičić. Napomenula je da Grad Užice ispituje prostore u svojoj svojini, pogodne za sadnju stabala i pošumljavanje.

Gradski većnik Stanisavljević je potvrdio da lokalna samouprava planira da sledeće godine posađivanjem odnegovanih sadnica zameni sva osušena i propala stabla na svim lokalitetima u gradu.

U planu je izrada Katastra zelenih površina, predviđena Planom kvaliteta vazduha kao jedna od aktivnosti do 2023. u okviru razvoja sistema zelenih površina.

–    Taj dokument je važan i neophodan zbog praćenja oblasti uređenja, upravljanja, korišćenja, unapređenja i zaštite zelenih površina, podsetila je Jovičić.

Plan kvaliteta vazduha predstavlja osnovni dokument za upravljanje kvalitetom vazduha na lokalnom nivou. Odbornici užičke skupštine su februara ove godine usvojili Plan kvaliteta vazduha grada Užica za period od 2018. do 2023. godine.

Plan predlaže više od 20 mera čijom primenom bi se smanjilo zagađenje vazduha.

Udisali zagađujuće materije

 

Vrlo je nezdrav bio vazduh u Užicu tokom četvrtka do petka ujutru, što je pogoršanje u odnosu na prethodna dva dana kada je kvalitet vazduha okarakterisan kao nezdrav za osetljivu populaciju.

Foto screenshot Zavod za javno zdravlje Užice

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice, vazduh je bio umereno dobar početkom nedelje. Prethodne, prve nedelje decembra, analize po danima pokazuju da je vazduh bio lošeg kvaliteta sa većim koncentracijama zagađujućih materija. Vazduh je bio nezdrav u utorak, opasan tokom srede i četvrtka, vrlo nezdrav u petak i subotu, nezdrav u nedelju.

Vazduh u Užicu prošle nedelje po danima: nezdrav za osetljivu populaciju u ponedeljak, nezdrav, opasan, opasan, vrlo nezdrav, vrlo nezdrav, nezdrav u nedelju.

 

Izveštaj Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine ukazuje da je tokom novembra u Užicu bilo 13 dana sa prekoračenjima dnevno dozvoljenih koncentracija materija PM 10.

Tokom šest dana oktobra, zagađujućih čestica PM 10 je bilo u vazduhu više od dnevno dozvoljenog. 

Suspendovane čestice PM 10 su bile prošle godine dominantne zagađujuće materije u Užicu. 

Vazduh u Užicu je prošle godine bio u trećoj, najgoroj kategoriji kvaliteta. Prekomerno zagađenje u vazduhu Agencija za zaštitu životne sredine beleži u izveštajima i prethodnih godina. 

–    Užice mora biti Grad zelenila, poručila je gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević istakavši da su očuvanje javnog zdravlja i borba protiv aerozagađenja među prioritetima novog gradskog rukovodstva.

- Advertisement -
Jelena Penezić
Diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U timu Radio Lune i RAM mreže od 2013. godine.
- REKLAMA -

Užice
light snow
-2.1 ° C
-2 °
-2.2 °
100 %
6.2kmh
90 %
Sre
5 °
Čet
8 °
Pet
11 °
Sub
4 °
Ned
7 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime