Kako preduzeti još konkretnije korake, pogotovu u ovim ruralnim sredinama, kako osnažiti poljoprivredu, kako da se zbog usitnjenih poseda, ljudi na selu organizuju i udruže, radi lakšeg plasmana svojih proizvoda, šta tu može da pomogne država, a šta struka – bila je tema sastanaka predstavnika lokalne samouprave i pribojskih poljoprivrednika, sa čelnicima Zadružnog saveza Srbije.
“Mi smo zadrugarstvo shvatili kao najbolji oblik organizvoanja, pa samo dali doprinos formiranju do sada dve zadruge – ZZ “Sastavci” i PZ “Polimlje – produkt”. I u ovoj budzetskoj godini opredelili smo sredstva za podsticaje i dalji razvoj zadrugarstva.”, rekao je predsednik SO Priboj Boris Mrdović i dodao da lokalna samouprava dosta ulaže i u stvaranje povoljnijeg ambijenta za život u ruralnim sredinama, od putne i komunalne infrastrukture do zdravstvene zaštite i potpunijeg društvenog života.
Zadrugarstvo kao oblik organizovanja u poljoprivredi, ponovo je aktuelan. Prva zadruga u Srbiji formirana je pre 127 godina u selu Vranovo kod Smedereva, a godinu dana kasnije i zadruga u jednom od najvećih sela Srbije, Azanji, koja funkcioniše i danas. Pre nekoliko godina, donet je i novi zakon o zadrugarstvu u Srbiji.
“Od 2016.godine, kroz projekat 500 zadruga u 500 sela, formirano je čak 900 zadruga, koje u saradnji sa lokalnim samoupravama rade timski i doprinose konačnom cilju- lakšoj proizvodnji i sigurnijem plasmanu svojih proizvoda. Zadružni savez Srbije je spona između poljoprivrednika i države, pa zato stojimo zadrugarima na usluzi, pogotovu na pomoći oko projekata i ostvarivanja brojnih subvencija.”, rekao je Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.Po novom zakonu u Priboju su do sada osnovane dve zadruge – Zemljoradnička zadruga “Sastavci” i Poljoprivredna zadruga “Polimlje produkt”, a uskoro se očekuje i formiranje prve ženske zadruge, koju planira Udruženje žena “Sačuvajmo selo”, čime se stvaraju uslovi za formiranje i prve složene zadruge u ovom kraju.
