Manje odluka jednoglasno, mogućnost uskraćivanja evropskih fondova i prava glasa novim članicama koje krše principe vladavine prava – deo su predloga Evropske komisije za pripremu EU za naredno proširenje, kojeg je predstavila komesarka Marta Kos. Komisija će krajem oktobra predstaviti i mape puta sa okvirnim rokovima za četiri najnaprednija kandidata – Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju, ali ne i za Srbiju. Istovremeno predlaže ambiciozniju postepenu integraciju kandidata pre članstva, ali samo uz napredak u reformama i stratešku usklađenost sa EU.
“Veća Unija morala bi da bude fleksibilnija i efikasnija u donošenju odluka”, rekla je Marta Kos predstavljajući plan.
Komisija zato predlaže širu primenu kvalifikovane većine u oblastima u kojima postojeći ugovori to omogućavaju, kako bi se smanjio broj odluka koje jedna članica može da blokira.
Kos je kao moguće primere navela sankcije, borbu protiv poreskih prevara, ali i pojedine međukorake tokom pristupnih pregovora.
Predlaže se i šira primena takozvane pojačane saradnje, koja omogućava grupi zemalja da napreduje u određenoj oblasti, uz mogućnost da im se ostale članice pridruže kasnije.
Novi osigurači protiv nazadovanja
Drugi deo predloga odnosi se na nove zaštitne mehanizme protiv nazadovanja budućih članica nakon prijema u EU.
U slučaju ozbiljnog kršenja obaveza preuzetih tokom pregovora, posebno u oblasti vladavine prava, demokratije i osnovnih prava, Komisija predlaže mogućnost uskraćivanja evropskih fondova ili ograničavanja prava glasa. Mehanizmi bi mogli da se primene i u slučaju ozbiljnog kršenja principa “lojalne saradnje” među članicama.
“To je polisa osiguranja kako bismo mogli da reagujemo ako bude potrebno”, rekla je Kos.
Prema njenim rečima, zaštitne mere primenjivale bi se samo u slučaju kršenja pravila, dok bi nove članice inače imale potpuno ista prava kao postojeće.
“Ne želimo članstvo u dva nivoa. Sve članice, uključujući nove, imaće jednaka prava”, naglasila je Kos.
Komisija predlaže i da buduće članice dobrovoljno preuzmu obavezu da neće koristiti veto u narednim procesima proširenja kada je reč o bilateralnim sporovima. Takva deklaracija ne bi bila deo pristupnog ugovora.
Mape puta samo za četiri kandidata
Komisija će 28. oktobra, zajedno sa godišnjim izveštajima o proširenju, predstaviti posebne mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju, koje je označila kao četiri predvodnika procesa proširenja.
Mape puta trebalo bi da utvrde naredne korake, konkretne ciljeve i okvirne rokove i tako učine put ka članstvu predvidljivijim, ali će biti prilagođene nivou napretka svake zemlje.
Kos je rekla da takve mape u ovoj fazi imaju smisla samo za zemlje koje su dovoljno odmakle u pristupnom procesu i reformama.
Srbija je ostala van grupe zemalja za koje će Komisija ponuditi konkretniji vremenski okvir pristupnog procesa, dok je, po oceni Brisela, najdalje odmakla Crna Gora, koja bi tehnički deo pregovora mogla da završi krajem ove ili početkom sledeće godine. Radna grupa već priprema pristupni ugovor, a prema rečima Kos, ako sve bude teklo prema planu, njegovo potpisivanje bilo bi moguće tokom naredne godine.
Postepena integracija – uz dodatne uslove
Komisija predlaže i ambiciozniji koncept postepene integracije, posebno značajan za kandidate koji su još udaljeni od članstva. Detaljan plan biće predstavljen krajem oktobra i prilagođen nivou spremnosti i potrebama svake zemlje.
Kao uslove za uključivanje u dodatne politike i sektore EU, Kos je navela napredak u reformama, stratešku usklađenost i poštovanje zajedničkih vrednosti.
Na pitanje da li novi koncept može da se primeni i na Srbiju, imajući u vidu niži stepen njene spoljnopolitičke usklađenosti sa EU, Kos je odgovorila metaforom o automobilu.
“Možemo da pomognemo ako se automobil kreće. Ako stoji ili čak ide unazad, onda to nema smisla”, rekla je Kos, dodajući da su reforme “neophodno gorivo” u motoru automobila na putu ka EU.
Kandidati koji ispune uslove mogli bi pre članstva da budu uključeni u dodatne oblasti, poput energetike, transporta, veštačke inteligencije, bezbednosti i odbrane.
Kos je naglasila da postepena integracija “nije zamena za punopravno članstvo, već da treba da ubrza proširenje”. Dosadašnji primeri uključuju SEPA i postepeno ukidanje troškova rominga.
Prema proceni Komisije, EU u većini politika može da primi nove članice bez velikih promena, ali će u pojedinim oblastima biti potrebna prilagođavanja.
Posebno pitanje predstavlja Ukrajina zbog veličine i produktivnosti njenog poljoprivrednog sektora. Komisija zato predlaže posebne aranžmane za osetljive poljoprivredne proizvode, kako buduće članstvo Ukrajine ne bi negativno uticalo na poljoprivrednike u sadašnjim članicama.
“Naša procena je jasna – proširenje je danas moguće”, zaključila je Kos, uz ocenu da EU istovremeno mora da pripremi efikasnije odlučivanje, institucije i mehanizme za zaštitu vladavine prava.
Dugo očekivani predlozi Komisije biće osnova za debatu o narednim koracima u proširenju do kraja godine, počev od sastanka lidera EU 15. oktobra.
