Regionalni okrugli sto pod nazivom Unapređenje energetske efikasnosti u javnim zgradama, okupio je nedavno u Užicu energetske menadžere i predstavnike pojedinih lokalnih samouprava Zapadne Srbije. Na skupu se govorilo o Platformi znanja za energetsku efikasnost, tipologiji školskih objekata, o pravilnicima i alatima primenjivim u zgradarstvu, poput Kalkulatora za analizu primene mera energetske efikasnosti na školskim zgradama kojim se mogu sagledati dostupne mere i izabrati najbolje pri energetskoj sanaciji tih objekata. Regionalni skup u Užicu su organizovali Stalna konferencija gradova i opština i beogradski Arhitektonski fakultet, uz podršku projekta Energetska efikasnost u javnim zgradama kojeg sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i BioEn projekta Regionalne razvojne agencije Zlatibor.
Regionalni okrugli sto pod nazivom Unapređenje energetske efikasnosti u javnim zgradama, okupio je nedavno u Užicu energetske menadžere i predstavnike pojedinih lokalnih samouprava Zapadne Srbije. Na skupu se govorilo o Platformi znanja za energetsku efikasnost, tipologiji školskih objekata, o pravilnicima i alatima primenjivim u zgradarstvu, poput Kalkulatora za analizu primene mera energetske efikasnosti na školskim zgradama kojim se mogu sagledati dostupne mere i izabrati najbolje pri energetskoj sanaciji tih objekata. Regionalni skup u Užicu su organizovali Stalna konferencija gradova i opština i beogradski Arhitektonski fakultet, uz podršku projekta Energetska efikasnost u javnim zgradama kojeg sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i BioEn projekta Regionalne razvojne agencije Zlatibor.BioEn emisija
Grad Užice i Opštine Bajina Bašta i Priboj su potpisali sa predstavnicima Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ Memorandum o razumevanju, u težnji da zajedničkim delovanjem unaprede znanja i energetsku efikasnost javnih objekata u lokalnim sredinama.
Saradnjom sa GIZ-om u okviru projekta Srpsko-nemačke razvojne saradnje Energetska efikasnost u javnim zgradama, po rečima gradonačelnika Užica Tihomira Petkovića, lokalne samouprave približiće se zacrtanim ciljevima da energetski saniraju javne objekte, učine ih komfornijim, uštede energiju, smanje potrošnju energenata i emisije štetnih zagađujućih materija u vazduh.
- Tehničkom podrškom koju će nam GIZ pružiti putem ove saradnje bićemo spremniji da izvršimo prioritizaciju investicija u javne zgrade, ali imaćemo i veću spremnost za korišćenje potencijalnih donatorskih sredstava koja nam se pružaju, rekao je Petković.
Skoro deset godina GIZ, kao implementaciona organizacija Nemačke Vlade, intezivno sarađuje sa srpskim institucijama i organizacijama na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou kako bi u Srbiji stvorila regulatorni okvir i razvila oblast energetske efikasnosti u zgradarstvu. Ta oblast, po rečima višeg projektnog menaždera GIZ-a Svjetlane Đokić, bila je nova za Srbiju.
- Danas sa zadovljstvom možemo da kažemo da je učinjen značajan pomak i da je Srbija jedna od zemalja u lideru, u smislu ostvarenog napretka. Kreirani su pravilnici, napravljeni različiti instrumenti i alati koji pomažu donosiocima odluka kako na pravi način da odaberu mere energetske efikasnosti, da ih primene, imajući u vidu optimalne uštede u novcu i u energiji, istakla je Đokić.
Tihomir Petković, gradonačelnik Užica
Radomir Filipović, predsednik opštine Bajina Bašta
Saša Vasilić, zamenik predsednik opštine Priboj
U Srbiji se troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, a 40 odsto te potrošnje odlazi na grejanje, električnu energiju i snabdevanje stambenih i javnih zgrada toplom vodom.
Da troškovi energije u javnim objektima predstavljaju ogroman problem i teret za lokalne i republičke budžete ukazuje direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor Slavko Lukić. Podseća da su te zgrade građene sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u vreme kada energija nije računata kao trošak.
- Zgrade su se nekada pravile po volji i mašti arhitekata. Dom JNA, užičko pozorište, sve škole su napravljene kao da se nalaze u severnoj Africi. Sve su od stakla, a nalazimo se u brdsko- planinskim područjima gde je šest meseci hladno i gde je šest meseci grejna sezona, kaže Lukić.
Zbog ogromnih troškova za grejanje, po rečima Lukića, mala su ulaganja u razvojne programe i opremu javnih objekata.
- Znači svaka ta ušteda, koja bi bila 10, 20, 30 odsto, bila bi usmerena za izgradnju komunalne infrastrukture, poslovne zone, jačanje lokalnog ekonomskog razvoja. A ona odlazi u vetar, u nebo, u grejanje visoko neefikasnih javnih zgrada, dodaje Lukić.
Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor
Opština Bajina Bašta, po rečima njenog predsednika Radomira Filipovića, suočava se sa velikim izdacima za grejanje oko 50 objekata javne namene.
- Naša lokalna samouprava, po mojoj slobodnoj proceni, otprilike na godišnjem nivou gubi negde oko 40 miliona. Priznaćete, nije mali iznos, kaže Filipović.
Zbog toga je Bajina Bašta uz pomoć GIZ-a uradila studije kako bi izgradnjom kotlarnica za grejanje koristila biomasu umesto fosilnih goriva. Lokalna samouprava je pomogla i obnovu devet javnih objekata.
- Od toga smo zaista ponosni na rekonstrukciju osnovne škole Rajak Pavićević i stacionara u okviru našeg Doma zdravlja. Rezultati iz škole koja je potpunosti rekonstruisana su da je negde potrošnja energije oko deset puta manja od onoga što je bilo pre, kaže Filipović.
Užice je 2017. godine, u odnosu na godinu dana ranije, za jedan procenat smanjilo potrošnju energenata u javnim objektima, nakon što je na pojedinim primenilo mere energetske efikasnosti.
Energetski menadžer grada Vojo Đoković očekuje da rezultati analize pokažu da je Užice i prošle godine uštedelo prilikom potrošnje primarne energije u javnim objektima.
- Ti objekti su prethodne godine potrošili oko 3880 tona ekvivalente nafte, što predstavlja određenu uštedu u odnosu na ranije godine, kaže Đoković.
Veće sume novca je Užice uložilo poslednje decenije kako bi konvertovalo kotlarnice u javnom sektoru i energetski saniralo javne objekte, škole i vrtiće. Po rečima gradonačelnika Užica Tihomira Petkovića, energetska efikasnost za Užice nije nepoznanica.
- U poslednjih nekoliko godina, u starteškom planiranju i upravljanju gradom, zauzela je važno mesto, prepoznajući u njoj sredstvo za ostvarivanje ekonomskih ušteda, ali i važnog činioca u poboljšanju kvaliteta životne sredine, kaže Petković.
Užice ima oko 130 javnih objekata čije troškove energije snosi i lokalna samouprava. Njihovo energetsko stanje je šarenoliko.
Narodni muzej, sportska hala u Velikom parku, zgrade Gradskog kulturnog centra, Gradske kuće, muzičke i Prve osnovne škole kralja Petra II su među onim koji priželjkuju mere energetske efikasnosti.
Uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske konfederacije, ove godine rekonstruisaće četiri školska objekta i vrtić u gradskom i seoskom području i u pojedinim uvesti daljinsko grejanje na pelet. Utopliće rekonstrukcijom i zgradu užičkog Narodnog pozorišta za koju je Evropska unija opredelila 150.000 evra.
Kako bi nabavili i ugradili stolariju i materijale za izolaciju spoljnih zidova na svojim domovima, kupili kotlove na pelet ili gas, i time smanjili potrošnju energije za oko 20 odsto, građani Užica pet godina dobijaju finansijsku podršku lokalne samouprave.
- Do sada je uloženo oko 40 miliona dinara iz bužeta grada i finansirano 420 objekata, kaže Petković.
Po rečima Petkovića, mere energetske efikasnosti predstavljaju ključan korak u poboljšanju kvaliteta vazduha i smanjenju zagađenosti sa kojim se Užice više od tri decenije suočava.
Zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić podseća da Priboj, poput najmanje 7 500 lokalnih samouprava sveta, korača ka ispunjenu cilja kojeg je zacrtao 2018. godine, potpisom u međunarodnoj Povelji gradonačelnika.
- Mi smo se obavezali da ćemo do 2030. godine u Opštini Priboj smanjiti emisiju CO2 za 40 odsto, kaže Vasilić.
Učiniće to, objašnjava Vasilić, koristeći obnovljive izvore energije umesto fosilnih goriva za grejanje javnih objekata, uporedo, unapređujući energetski standard i komfor u javnim zgradama, primenom tehničkih i netehničkih mera i promenama u ponašanju. Energetskoj efikasnosti, Priboj je posvećen najmanje pet godina, otkako sarađuje sa GIZ-om.
- Što se tiče zamene fosilnih goriva biomasom, mi smo krenuli samostalno 2016. godine i četiri objekta smo počeli da snabdevamo toplotnom energijom. Umesto uglja, koristimo drvni pelet. Paralelno sa tim merama smo uveli mere energetske efikasnoti u javnim zgradama, tako da smo u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, obnovili dečji vrtić koji se napaja sa tog izvora. OŠ Branko Radičević je već ranijim metodama dovedena u dobro stanje što se tiče energetske efikasnosti, kaže Vasilić.
Te mere su primenjene prilikom obnove vrtića Neven u Starom Priboju. Potrošnju energije smanjiće i u dve pribojske škole, Mašinsko-elektrotehničkoj i OŠ Desanka Maksimović čiju trenutnu rekonstrukciju finansira Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima sa oko 500 miliona dinara.
Te dve škole biće među pet javnih objekata koje će, umesto fosilnih goriva zagrevati drvna sečka, po najavama Vasilića, od sledeće grejne sezone, po završetku gradnje kotlarnice kapaciteta 1, 8 megavata.
Zagrevaće biomasa i pribojsku Gimnaziju koju, po rečima Vasilića, ove godine planiraju energetski da saniraju, kao i zgradu Opštinske uprave.
- Radiće se u vezi vrtića, planiramo da radimo rekonstrukciju Doma zdravlja i Opšte bolnice Priboj, navodi Vasilić.
Ta opština će, po prvi put, ove godine sa deset miliona dinara pomoći da se unapredi i energetska efikasnost privatnih stambenih zgrada. Uporedo, za pojedine objekte javne namene, kojih je u Priboju oko 60, pripremaju projekte za rekonstrukciju.
- Ono što je važno i bitno naglasiti jeste da lokalne samouprave treba prvenstveno da budu spremne po pitanju projektno- tehničke dokumentacije i rešavanja imovinsko- pravnih odnosa oko ovih projekata. Mi smo, u Opštini Priboj, ove godine predvideli preko tri posto budžeta za projektno-tehničku dokumentaciju, tako da ćemo skoro 45 miliona dinara izdvojiti samo za projektno- tehničku dokumentaciju upravo da bi bili spremni da povučemo sredstva, da li od pretpristupnih fondova Evropske unije ili od Vlade Srbije, kaže Vasilić.
Zgradarstvo ima najveće mogućnosti za energetske uštede jer je taj sektor odgovoran za više od 40 odsto ukupne potrošnje energije.
Srbija ima oko 16 000 javnih zgrada, većinom ogromnih energetskih potrošača. Mogućnost da uštedi energiju ima i oko 6 500 škola i vrtića. Profesor dr Dušan Ignjatović sa Arhitektonskog fakulteta napominje da je oko 50 godina starim školskim objektima ponovo potrebna rekonstrukcija, jer obnova pre 20 godina nije urađena kako treba.
- Od 2000. godine su dosta vršene intervencije, ali su se svodile na parcijalne intervencije, najčešće na zamene prozora. Mi zagovaramo ideju da je dobro napraviti celovitiju rekonstrukciju. Ukoliko se celovitija rekonstruiše zgrada, pogotovo u kontekstu obnovljivih izvora energije, onda imate taj edukativni aspekt- vi upoznajete decu od malih nogu sa mogućnostima primene obnovljivih izvori energije, da to nije nikava kosmička već normalna, dostupna tehnologija koja daje mnogo bolje rezultate, kaže Ignjatović.
Ignjatović je deo tima kojeg čine arhitekte, elektro i mašinski inženjeri sa Instituta Vinča, ETF-a, beogradskog Arhitektonskog i novosadskog Fakulteta tehničkih nauka. Taj tim je uz podršku GIZ-a izradio Nacionalne tipologije škola i vrtića, publikacije koje opisuju stvarno i idealno stanje školskih zgrada i fiskulturnih sala iz ugla energetske efikasnosti.
U bazi je trenutno 800 škola i oko 800 vrtića Srbije.
- Prikupili smo podatke o starosti, građevinskim karakteristikama, načinima grejanja, stanju, rekostrukcijama koje su vršene. Potom smo radili mogućnosti unapređenja tih karakteristika da bi se omogućilo, uslovno rečeno, formiranje strategije kako bi se taj deo građevinskog fonda obnovio adekvatno, da ne bi radili nekakve paušalne ili individualne intervencije. Nadamo se da će ovi rezultati poslužiti da se donose bolje odluke u toj oblasti, kaže Ignjatović.
U nameri da ojačaju znanja i kadrovske kapacitete na lokalnom nivou o principima energetske efikasnosti i o odgovarajućim načinima održavanja energetski efikasnih sistema, GIZ od 2015. godine sarađuje sa energetskim menadžerima u Srbiji, sa zaposlenima u lokalnim samoupravama, obučava domare, direktore i nastavnike u školama i vrtićima, razvija pravilnike, praktične alate i instrumente za procenu troškova ulaganja i proračun mogućih ušteda energije u javnim zgradama.
Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština ukazuje da bolji uvid u praktična znanja i iskustva pruža pokrenuta Platforma znanja u oblasti energetske efikasnosti.
- To je jedan internet portal na kojem pokušavamo da sakupimo sva dosadašnja iskustva, alate, saznanja, analize u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije koje su sprovedene u našoj zemlji, kaže Gluščević.
Napominje da će Platforma znanja služiti prevashodno lokalnim samoupravama, ali i da građanima pruža savete na koji način da primene mera energetske efikasnosti u domaćinstvima.
- Može da bude korisna lokalnoj zajednici, istraživačima koji se bave ovom oblašću, te državnim organima, regionalnim razvojnim agencijama i onima koji se bave i koji imaju nameru da se na ozbiljan način bave pitanjima energetske efikasnosti, dodaje Gluščević.
Svejtlana Đokić iz GIZ-a napominje da je odabir ekonomski opravdanih i smislenih mera važan preduslov unapređenja energetskog standarda javnih zgrada.
- Nije dovoljno samo uložiti novac u energetsku sanaciju objekata, već je potrebno promeniti i način razmišljanja. Potreban je domaćinski odnos prema tim objektima. Potrebno je da ljudi koji vode te zgrade i koji su zaduženi za njihovo upravljanje prepoznaju osnovne stvari- šta uraditi i koliko investirati. Lokalne samouprave treba da budu spremne i da imaju dobre kapacitete da primene sve te mere, da prepoznaju važnost ove teme i sve benefite koji su im na raspolaganju, kaže Đokić.
Te prednosti racionalnog korišćenja energije su donekle prepoznali Užice, Bajina Bašta i Priboj. I njih je GIZ odabrao za saradnike, kako kaže menaždere Bioen projekta Miloša Radojevića iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor, prepoznajući ih kao lokalne samouprave koje su ostvarile najveće pomake u Srbiji na polju energetske efikasnosti u zgradarstvu.
- Ni o ovoj temi, kao ni o mnogim drugim razvojnim temama, ne možete nikoga ni na šta naterati. Ovde je reč o dobrim đacima. Đacima koje neko ima da pohvali, progura i da ih stimuliše kako bi bili još bolji. Kao neko ko radi u regionalnoj insttuciji, ko vodi BioEn projekat, ko sarađuje sa opštinama na dnevnom nivou, za mene je to velika satisfakcija. Nemamo vremena da se bavimo svima. Oni koji pokazuju želju i interesovanje, oni će neke rezultate i dočekati, kaže Radojević.
Ti rezultati neće samo doneti uštedu i unapređenje komfora u javnim zgradama nego i poboljšanje kvaliteta življenja u lokalnoj zajednici.
Svjetlana Đokić, GIZ, viši projektni menadžer
Miodrag Gluščević, šef Odeljenja za komunalna i pitanja urbanizma i zaštite životne sredine Stalne konferencije gradova i opština
Prof. dr Dušan Ignjatović, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Dunja Đenić, gradski većnik o energetskoj efikasnosti u funkciji kvaliteta vazduha u Užicu
Miloš Radojević, menadžer BioEn projekta, iz RRA Zlatibor
