Ulaganje u energetsku efikasnost- investicija u budućnost(AUDIO)

Grad javnim konkursom nudi do polovine potrebnog novca sa PDV-om za svaku pojedinačnu meru.

Gradski većnik Dunja Đenić ističe da postoji mogućnost da za konkursne mere bude i dodatnog novca, nakon rebalansa budžeta, kao i prošle godine kada su liste dobitnika subvencije proširene. Đenić se nada i finansijskoj podršci Vlade jer je Užice, ističe, za sada jedinstveno u Srbiji po sprovođenju tog projekta zbog kojeg je, kaže, i pohvaljen. 

Gradski većnik Dunja Đenić, predsednik užičkog Zelenog saveta

Podsetimo, Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj od 2015. godine raspisuje javni konkurs kako bi, sufinansiranjem mera, pobošljao energetsku efikasnost kuća i smanjio zagađenje vazduha u gradu sa oko 16. 000 individualnih ložišta.

Specijalista toksikološke hemije iz Zavoda za javno zdravlje Užice Dragan Čučković

–         Za četiri godine smo uložili preko 37 miliona dinara i uspeli da energetski saniramo preko 430 objekata. Mislim da pravimo značajne pomake, dodaje Đenić.

Biće ove godine pomaka i u energetskoj efikasnosti javnih objekata na teritoriji grada.

Rekonstruisaće se pet školskih objekata u gradskom i seoskom području uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske konfederacije.

Utopliće rekonstrukcijom i zgradu užičkog Narodnog pozorišta. Finansijskom podrškom Evropske unije od 150.000 evra, EU PRO će pomoći da se uradi unutrašnja izolacija zidova zgrade, zamene stolarija i bravarija. Neće se predviđenom rekonstrukcijom, po prvim najavama, menjati 47 godina stara kotlarnica koja mazutom zagreva užičko pozorište.

Energetski menadžeri za RAM mrežu kažu da se gubici toplotne i električne energije u objektima ublažavaju energetskom sanacijom objekta. Nju je neophodno primeniti i na zgradama užičkog Narodnog muzeja, na sportskoj hali u Velikom parku, a traži je i Gradska kuća. Oko 130 je javnih objekata u gradu i u bazi sa detaljnim uvidom u podatke o njihovim energetskim karakteristikama, potrebama za energijom i energentima, troškovima.

–         Zahvaljujući tim podacima, imamo uvid u stanje zgrada po pitanju energetske efikasnosti, odnosno gde treba preduzeti odgovarajuće mere u cilju povećanja energetske efikasnosti tih objekata, rekao je nedavno za RAM mrežu energetski menadžer grada Vojo Đoković istakavši da su sprovedene mere energetske efikasnosti i energetske sanacije na pojedinim javnim objektima doprinele da se u njima smanji potrošnja energije, a oko njih i zagađenje životne sredine i emisija zagađujućih materija u vazduh.

Stanovnici Srbije godišnje troše za grejanje oko četiri puta više energije nego što to čine građani evropskih gradova.

Objašnjava da u Srbiji nije bilo postupnog prilagođavanja standarda i propisa kao u zemljama Evropske unije.

–         Imali smo deo kad je maltene bila dozvoljena gradnja objekata koji u svom tehničkom omotaču nemaju nikakve termoizolacine materijale i tu je nastao veliki hendikep, priča Vujović.

Veliki iskorak, dodaje Vujović, Srbija je napravila 2011. godine, usvajanjem Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada. Objekti se od tada moraju graditi u skladu sa tim pravilima.

–         Jedino u čemu se zatajilo je dosledna primena i kontrola da li se to stvarno tako radi. Imamo situaciju da je jedno na papiru, a da je u stvarnosti skroz nešto drugo, dodaje naš sagovornik istakavši da investitori mogu biti škrti u primeni mera energetske efikasnosti na zgradama zbog očuvanja novca.

–         S druge strane, nejasno je i neshvatljivo ako mi, građani, nećemo na svojim objektima da stavimo preporučenu debljinu izolacionog materijala misleći da je ona isuviše velika ili da nam je to skupo. Svaka ta investicija u energetsku efikasnost je investicija u budućnost. To nije trošak nego investicija koja se pre ili kasnije vrati, a u svakom slučaju štiti, kako naš budžet, tako i naš objekat u celini, poručuje inženjer Nikola Vujović u čijem su fokusu već 15 godina problemi u oblasti energetske efikasnosti.

Ekspert iz oblasti energetske efikasnosti iz sekreterijata Mreže dobre energije Nikola Vujović

Gde je finansijska podrška?

–         Bez velikih subvencija od strane države, teško ćemo doći do pravog pojma energetske efikasnosti jer ni bogatija društva od našeg nisu to uspela da urade bez velike pomoći države, ističe Vujović.

Za objekte javne namene i javni sektor u Srbiji postoje programi za unapređenje energetske efikasnosti, ali, dodaje Vujović, retki su oni koji su usmereni na građanstvo.

–         Užice je među njima, dodaje Vujović poručivši građanima da iskoriste priliku da se prijave za finansijsku podršku lokalne samouprave posredstvom javnog konkursa.

Podršku zelenoj ekonomiji i građanima Srbije koji žele da poboljšaju energetsku efikasnost domaćinstava nude i dve komercijalne banke.

Posredstvom Unikredit i Erste banaka, Evropska banka za obnovu i razvoj je pustila u opticaj zelenu kreditnu liniju. Građani mogu dobiti od 50.000 do tri miliona dinara kako bi izolovali objekte i uradili stambenu fasadu, zamenili stolariju, ugradili ekonomičnu rasvetu, nabavili efikasne uređaje za grejanje, toplotne pumpe, gasne i kotlove na biomasu.

–         Može u potpunosti da se izvrši sanacija porodičnog objekta. Trik i povoljnost kredita je što je niska kamatna stopa i što imate opciju povraćaja vaših uloženih sredstava. Procenat povraćaja sredstava se kreće od 15 do 20 posto, ističe Vujović navodeći da se novac može povratiti nakon dokaza da je uređaj kupljen i mera primenjena.

–         Priznaju se troškovi koji se odnose i na montažu uređaja, tako da toplo preporučujem svakom ko planira nešto da radi jer trenutno ne postoji bolji kredit u odnosu na ovaj koji je trenutno na raspolaganju, dodaje stručnjak iz sekretarijata Mreže dobre energije i poručuje da su studije, analize i inženjerske procene potvrdile da se vrlo brzo isplati svaki dinar koji se uloži u energetski efikasna rešenja za domove.

Energetska računaljka prati troškove energije

–          Ne postoji bolja investicija za vaš kućni budžet od investiranja u unapređenje energetske efikasnosti, tvrdi Vujović istakavši da su hrana, energija i povezani troškove na vrhu liste najvećih izdataka građanstva.

–         Ne treba energiju bacati, pogotovo što je nemamo. Nismo Saudijska arabija da ležimo na izvorima nafte. Moramo pažljivo da se ophodimo prema energetskim resursima, poručuje Nikola Vujović i građanima preporučuje da prate energetsku potrošnju.

U tome može pomoći i mobilna aplikacija koju je osmislila Regionalna razvojna agencija Zlatibor. Instaliranjem aplikacije Energetska računaljka, građani mogu upisivati podatke o potrošnje energije, struje, ogrevnog drveta, goriva za vozilo i imati pregled potrošnje novca za te namene.

Ne štedite na izolaciji, poručuju stručnjaci!

Ne postoji univerzalno rešenje, primenjivo za svaku kuću ponaosob, tvrdi stručnjak iz oblasti energetske efikasnosti i savetuje građanima da se dobro informišu pre sprovođenja mera koje teže racionalnoj upotrebi energije. Građani, kako objašnjava Vujović, često iz neznanja ili žurbe biraju rešenja koja ne donose očekivanu uštedu ili dobit, štede na izolaciji fasada, kupuju neadekvante uređaje za grejanje.

Savetuje građane da grejanje šporetima zamene drugim uređajima, poput gasnog kotla, čime bi, dodaje Vujović, obezbedili grejanje celog objekta i toplu sanitarnu vodu. Veći komfor od šporeta, dodaje, mogla bi u objektu da pruži i kombinacija sistema centralnog grejanja sa podnim.

–         A ne da ima pregrevanje oko svog, takoreći ognjišta, a da se u ostalim delovima objekta smrzava ili da ima pojavu vlage, buđi i da nema kvalitet život i pravi toplotni komfor kojem treba da teži, dodaje Vujović.

Screenshot Mape puta za smanjenje zagađenja iz neefikansih šporeta i peći/ RES fondacija

Korišćenje kvalitetnog goriva na kvalitetan način u ložnom uređaju predstavlja ekonomično rešenje. Ipak, sem novca, Srbiji nedostaje standardizacija svih goriva i uređaja za sagorevanje.

Direktor RES fondacije Aleksandar Macura

Polovina domaćinstava za grejanje koristi šporete i peći, prosečne starosti i do deset godina.

–          Oni koje korisitmo su neefikasni i emituju jako veliku količinu štetnih gasova, ističe šumarski inženjer Đorđe Marić, saradnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ pozivajući se na laboratorijska ispitivanja naših uređaja u Nemačkoj. Ti testovi su pokazali da uređaji imaju nižu efikasnost od deklarisane.