Služba transfuzije Opšte bolnice Užice u okviru svoje delatnosti i dalje radi sa dobrovoljnim davaocima krvi. Uz to transfuzija u Užicu se bavi preradom krvi i pripremom proizvoda od krvi, kao i distibucijom krvi i proizvoda od krvi, intraoperativnim i postoperativnim spasavanjem krvi, autologom i kliničkom transfuzijom, a bave se i ispitivanja faktora koagulacije i afereznim postupcima. U toku prvih pet meseci ove godine u službi za transfuziju krvi u Užicu u saradnji sa Crvenim krstom, udruženjima dobrovoljnih davalaca na području zlatiborskog okruga organizovano je 60 akcija dobrovoljnog davanja krvi i prikupljeno je 2549 jedinica krvi, a u toku prošle godine krv je dalo oko 7500 davaoca.
Kako je za Radio Lunu navela načelnica Službe transfuzije Opšte bolnice Užice Marija Božić Perišić dobrovoljni davaoci u Užicu i dalje mogu da daju krv i njihovo odeljenje pokriva 10 opština Zlatiborskog okruga u kojima se mesečno organizuju akcije u organizaciji Crvenog krsta i udruženja dobrovoljnih davalaca krvi iz Zlatiborskog okruga. Tako se u Prijepolju organizuju akcije dobrovoljnog davalaštva svake druge nedelje, a i u ostalim opštinama često bude po dve ili tri akcije mesečno.
– Služba transfuzije Opšte bolnice Užice u okviru svog rada ima bazični deo gde radimo sa dobrovoljnim davaocima krvi, zatim radimo procesiranje, selekciju krvi, testiranje na krvne grupe i transmisivne bolesti, kao i hemostazu, testove poremećaja zgrušavanja krvi. Procesiranje je pravljenje proizvoda eritrocita, trombocita, plazme, zamrznute i sveže plazme, krioprecipitata, rekla je Perišić Božić.
Zakonom o transfuzijskoj medicini koji se primenjuje od 2019. godine bilo je predviđeno da Služba transfuzije Opšte bolnice Užice postane banka krvi i da ovlašćene transfuziološke službe u drugim gradovima obezbeđuju potreban broj davalaca krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije, pripremaju krv i komponente krvi, ali i sprovode kompletna serološka testiranja krvi ili komponenata krvi, kao i kontrolu kvaliteta krvi. Prema tom Zakonu došlo bi do gašenja dobrovoljnog davalaštva. Ipak načelnica Božić Perišić je za Radio Lunu potvrdila da Služba transfuzije u Užicu i dalje radi sve ono što je radila i pre 2019. godine.
–Radimo sve isto kao što smo radili i pre početka primene tog Zakona. Jedina je razlika što ne radimo NAT testiranje koje radi samo Institut za transfuziju u Beogradu za celu Srbiju. To znači da sve dnevne prikupljene doze uzoraka krvi za NAT testiranje šaljemo u Beograd. I time je dodatno poboljšana bezbednost u testiranju i bezbednost transfuzije. Mi ovde radimo serološko testiranje na transmisivne bolesti na Hepatitis B, C i HIV, a NAT testiranje na Hepatitis B, C i HIV radi Institut za transfuziju u Beogradu. I po dobijenim rezultatim nam je omogućeno da pustimo sve doze komponenti krvi koje napravimo za pacijente, navela je Božić Perišić.
Ona je dodala da u Užicu ima oko 7000 ljudi godišnje koji daju krv, a da ta brojka u našem okrugu iznosi oko 35000 dobrovoljnih davalaca.
–Broj davalaca krvi je isti kao i pre 2019. godine. Jer smo nastavili isto da radimo. Nije se ništa promenilo, nije došla nijedna druga ustanova na naš teren da bi organizovala akcije. Ima onih koji daju krv četiri puta godišnje to su redovni davaoci, neki daju tri puta godišnje. Takođe radimo sa srednjim školama u kojima kroz edukaciju radimo sa mladima, rekla je Božić Perišić i dodala da Odeljenje transfuzije u Užicu od 2000 godine prikuplja krv na teritoriji Zlatiborskog okruga.
Kako je navela specijalista transfuzije dr Ivana Filipović rezerve krvi u Opštoj bolnici Užice su stabilne.
–Što se tiče negativnih krvnih grupa tu se lako dođe u deficit i zbog toga nam je akcenat na davaocima koji imaju negativne krvne grupe. Ne da se davaoci ne odazivaju, već ima pacijanata koji su višestruku primaoci. Recimo jedan primalac primi preko 20 jedinica krvi i zato ne možemo da budemo u dobroj situaciji kada su u pitanju negativne krvne grupe. Kada smo suočeni sa nestašicom pozivamo ljude sa negativnim krvnim grupama da daj krv i oni se odazivaju, na pozive, objasnila je Filipović.
U Službi za transfuziju krvi Opšte bolnice Užice u saradnji sa Crvenim krstom i udruženjima dobrovoljnih davalaca krvi koji rade na području zlatiborskog okruga organizovano je 60 akcija dobrovoljnog davanja krvi za prvih pet meseci ove godine.
– Tako je prikupljeno 2549 jedinica krvi. Od toga je 880 jedinica krvi prikupljeno na odeljenju transfuzije krvi, a sve ostalo je prikupljeno na terenu u Zlatiborskom okrugu. Očekujemo do kraja godine najmanje 7000 jedinica krvi. To je broj koji zadovoljava potrebe stanovnika Zlatiborskog okruga koji se leče u našim bolnicama u našem regioni, ali i u tercijarnim ustanovama u Beogradu i Kragujevcu. Pošto mi zbrinjavamo sve pacijente sa zlatiborskog okruga koji se leče bilo gde u Srbiji. Nadamo se da će se ta taj broj održati i povećati da bismo u toku očekivanog letnjeg i narednog zimskog deficita imali dovoljno krvi za potrebe svih pacijenata koji zavise od toga, navela je za Lunu propagator Službe transfuzije Opšte bolnice Užice Olivera Đorđević.
Ona je dodala da je u nekim opštinama prikupljeno manje u nekim više jedinica krvi. Tradicionalno godinama unazad Nova Varoš ima 4,5 posto dobrovoljnih davaoca u odnosu na broj stanovnika i ona je najbolja opština u odnosu na broj davaoca prema broju stanovnika. Do sada u ovoj godini u Novoj Varoši je bilo 298 davaoca. U opštini Arilje je za prvih pet meseci ove godine bilo 180 davaoca, dok je u Bajinoj Bašti bilo 297, u Čejtini je bilo 111 davalaca, Kosjeriću 79, Požegi 215, Priboju 189, Prijepolju 241 davaoc, a u Sjenici 259 i u zadnje tri godine oni su povećali broj davanja tri puta više, a Užice je imalo 700 davaoca.
-Kad bismo na taj broj prikupljenih jedinica imali povećanje 30 procenata mi nikad ne bi imali problema sa nedostatkom retkih krvnih grupa i ne bismo morali zvati davaoce po pozivu koji dolaze kad god je neophodno dati krv. Naša služba zbrinjava pacijente koji se leče u bolnicama u Priboju i Prijepolju. Tako da je ove godine u te bolnice za pacijente koji zavise od banke krvi u Priboju i Prijepolju poslato 513 jedinica eritrocita, 411 jedinica krve plazme, 25 jedinica trombocita, rekla je Đorđević.
Od jedne jedinice krvi koja se dobije od dobrovoljnog davaoca može se pomoći većem broju pacijenata, jer se od nje prave produkti kao što su trombociti, eritrociti, krioprecipitati i drugo.
–Eritrocitima je u bolnici u Užicu za ovih pet meseci zbrinuto 800 pacijenta, koji su primili oko 1890 jedinica eritrocita, 50 pacijenata je primilo 357 jedinica trombocita, 268 pacijenata je primilo 1146 jedinica zamrznuta sveže plazme. Na taj način je za ovih pet meseci spašeno preko hiljadu ljudskih života u bolnici u Užicu. Krv je lek koji nema zamenu, navela je Đorđević.
U Užicu se akcije dobrovoljnog davanja krvi organizuju u saradnji sa Crvenim krstom Užice i kako je za Radio Lunu naveo predsednik Komisije dobrovoljnih davalaca krvi Crvenog krsta Užice Mihailo Obradović broj davalaca raste i sve više se radi na edukaciji mladih.
–Zbog pandemije je malo opao broj davalaca i to se ponovo normalizuje. Od oko 35000 dobrovoljnih davalaca godišnje na užičkom regionu je oko 15000 aktivnih davalaca. Radi se na tome da se mladi sve više edukuju, drže se edukaciono-motivaciona predavanja po srednjim školama i oseća se povećanje broja dobrovoljnih davalaca. Mnogo više sada ima davalaca nego pre nekih desetak godina. Užički region ima 4 posto davalaca krvi u odnosu na broj stanovnika i to malo gradova u našoj zemlji ima, rekao je Obradović.
Kako je naveo Obradović u Užicu deluju Udruženja dobrovoljnih davalaca Prvi partizan, Udruženje železnice Srbije i Društvo dobrovoljnih davalaca krvi Policijac koji na neki način rade pod pokroviteljstvom Crvenog krsta Užice i oni se odazivaju na akcije koje organizuje Crveni krst u saradnji sa tranfuzijom Opšte bolnice Užice, a često i ta udruženja organizuju svoje akcije, takođe postoji i Udruženje dobrovljnih davalaca krvi Užice, ali oni deluju samostalno.
Opšta bolnica Užice, Služba transfuzije krvi nedavno je dobila je dva specijalizovana vozila sa opremom za transfuziju koja su deo ugovora vrednog više od 2,6 milion evra, o nabavci opreme za specijalizovane ustanove iz oblasti biomedicine, finansirane sa 1,5 miliona evra iz fondova Evropske unije. Kako je prilikom uručenja tih vozila navela gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević užička tranfuzija već koristi radnije doniratu opremu brzi hemoglobinometar, skrining uređaj za donore krvi, inkubator za trombocite, automatski separator, vage za krv, ručni siler, zamrzivač za skladištenje krvne plazme, pH metar.
Za transfuziološke službe u Srbiji ukupno 11 specijalizovanih vozila, za užičku dva(AUDIO)
Načelnica odeljenja transfuzije Opšte bolnice Užice Marija Perišić Božić je navela da ovom odeljenju pre svega nedostaje stručni kadar.
–Ono što nam najviše treba je kadar. Pošto transfuzija kao specijalizacija za lekare još uvek nije interesantna mladima. Takođe ne znam ni koliko su studenti medicine upoznati sa transfuzijom, recimo na medincinskim fakultetima katedra za transfuziju postoji samo na fakultetu medicine u Novom Sadu i Nišu. Od opreme moraju da se zanove frižideri, centrifuga za jedinice krvi, komore, dip frizeri na -40 i na – 80. Mi smo u donaciji od EU osim automobila dobili i agitator inkubator za čuvanje trombocita, dobili smo i jedan dip frizer na -40, ali nam je potreban još jedan. Naš cilj pre svega je da obezbedimo dovoljne količine bezbedne krvi. Jer pacijante možete zbinuti samo ako imate čime, rekla je načelnica odeljenja užičke transfuzije.
Mihailo Obradović se bavi davalaštvom 30 godina i do sada je krv dao 124 puta, a oko 20 puta je davao trombocite.
–Prvi put sam krv dao u srednjoj školi da bih dobio dva dana da ne idem u školu. Posle je krenulo aktivnije i preraslo u humano delo, shvatite jednog momenta da ste nekome spasili život. Boca krvi koju da jedan davalac može da spasi do tri života. Moji unici i dve ćerke isto daju krv, a davalac krvi je bila i moja pokojna žena, objasnio je kako je to sve počelo Obradović.
Nekadašnji direktor Umetničke škole Užice i Tehničke škola Radoje Ljubičić, psiholog Obradin Ješić pripadao je grupi davalaca koja je krv obavezno davala na svoj rođendan i za rođendan je krv dao dvadesetak puta, a tačnu brojku koliko je puta dao krv ne zna, jer je krv davao i u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Nekoliko zanimjivih detalja obeležilo je period davalaštva krvi.
Tanja Kovačević dobrovoljni je davalac od srednjoškolskih dana. Do sada je 12 puta dala krv, jer želja da pomogne onima kojima je krv neophodna nešto što se ne može meriti ni sa čim drugim, kaže Kovačević.
Nenad Marković već 18 godina daje krv i kako kaže taj humani čin da nekome spašava život nakon svih tih godina je postala njegova dužnost. Takođe misli da bi trebalo što više ljudi da daje krv.
Aleksandar Jokić ima 19 godina i do sada je krv dao četiri puta. Kako je rekao imao je veliku želju da daje krv i kada je napunio 18 godina to je i uradio. Ne boli kada se da krv i smtra da bi to trebalo da radi svako.
Slavica Ršumović je do sada dala krv 29 puta i kako je navela njena želja je bila da tim svojim humanim gestom pomogne drugima.
Medicinski radnik Zorica Slović koja radi na odeljenju transfuzije pre desetak godina je dala krv prvi put i kako kaže bilo je to za dete koje je palo sa bicikla i upravo to ju je podstaklo da nastavi da i dalje daje krv.
Priznanja za višestruke dobrovoljne davaoce krvi
Grad Užice je i ove godine 14. juna kada se obeležava Svetski dan dobrovoljnih davaoca krvi organizovao prijem i uručio poklone dobrovoljnim davaocima iz Užica čime su im se zahvalili za njihov humani čin kojim spašavaju ugrožene živote. Takođe tom prilikom dodeljena su priznanja i najboljim učenicima na literarnom i likovnom konkursu Krv život znači. Nagrađeni učenik Đorđe Vasiljević, iz Prve osnovne škole kralja Petra Drugog pročitao je pesmu o davaocima, a njega je za tu pesmu inspirisao deda koji je 96 puta dao krv.
Tom prilikom gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević je izrazila zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima.
–Zahvaljujući vama nikada nismo došli u situaciju da se hirurške intervencije odlažu, a uvek ste tu i kada je potrebno da se naprave i odgovarajuće zalihe krvi. Ali i da se odreaguje u onim hitnim vanrednim situacuijama-rekla je Raković Radivojević.
