„Uloga dijaspore u funkciji razvoja je izuzetno važno pitanje kako za državu tako i za svaku pojedinačnu lokalnu samoupravu čiji građani borave i rade u inostranstvu. Iseljavanje, između ostalog, utiče na demografski potencijal lokalnih zajednica, te je neophodno utvrditi razloge za odlazak u cilju ublažavanja emigracije, ali i mogućnosti aktivnijeg angažovanja dijaspore u mestu porekla, kao i uslove za njihov dobrovoljni povratak. Izazovi u ovom domenu su kompleksni i veoma različiti, te je na svakoj jedinici lokalne samouprave da osmisli aktivnosti koje najbolje odgovaraju stanju na terenu”, izjavila je dr Danica Šantić, vanredna profesorka Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na Drugoj regionalnoj zimskoj školi Dijaspora kao potencijal lokalnog razvoja: od nacionalnih politika do lokalnih akcija.
Školu su organizovali Geografski fakultet i Zapadno-balkanska migraciona mreža (WB-MIGNET), uz podršku globalnog programa „Migracije i dijaspora“ (PMD), Nemačke razvojne saradnje, koji u Srbiji sprovodi GIZ.
Cilj škole, koja je okupila predstavnike lokalnih samouprava iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, jeste jačanje kapaciteta zaposlenih u jedinicama lokalnih samouprava za sagledavanje značaja dijaspore u razvojnim procesima i njenog ekonomskog doprinosa kroz prenos znanja, veština i tehnologija.
„Pored teorijske retrospektive i predstavljanja primera u svetu, škola pruža mogućnost upoznavanja sa primerima dobre prakse iz regiona, a kroz interaktivne aktivnosti učesnici međusobnom razmenom iskustava imaju mogućnost sticanja primenjivog znanja”, objasnila je dr Danica Šantić.
U okviru planiranih aktivnosti tokom trajanja zimske škole, poseban akcenat je stavljen na povezanost migracija sa razvojem i podizanje važnosti uloge samih migranata u razvojnim procesima matice. Razgovaralo se i o modelima prenosa veština i znanja i njihovom potencijalu za podsticanje održivog razvoja i uključivanje dijaspore u programe razvojne saradnje.
„Osnovni izazovi u ostvarivanju saradnje sa dijasporom jesu nedostatak adekvatne baze podataka, nedovoljno ljudskih resursa koji bi bili angažovani na kreiranju vidova saradnje, neprepoznavanje potreba same dijaspore, ali i jedinica lokalne samouprave u funkciji razvoja. Jasno je da tome doprinosi i nedovoljno definisana zakonska regulativa koja bi trebalo da bude usmerena ka mogućnostima ostvarivanja saradnje, ali i sužene mogućnosti da jedinice lokalne samouprave daju benefite za ljude koji žele da ulože u svoje mesto porekla, ali i da se vrate. Značaj organizovanja škola sa sličnom problematikom predstavlja početni korak ka prepoznavanju različitih mogućnosti saradnje jedinica lokalnih samouprava i pripadnika naše dijaspore. Cilj je i senzibilizacija ljudi u okviru sistema da se stečena znanja i iskustva primene u lokalnim samoupravama” rekla je Jelena Dragić, Rukovodilac odeljenja za društvene delatnosti opštine Zrenjanin.
Gosti predavači su bili eminenti regionalni stručnjaci za pitanja migracija koji su, u prvim danima škole, pružili teorijsku osnovu za sagledavanje fenomena dijaspore u funkciji razvoja. Nakon toga, u drugom delu škole bile su organizovane radionice na kojima su učesnici, kroz praktične primere i interaktivne aktivnosti, razmenili svoja znanja, ideje i lična iskustva iz rada u ovoj oblasti.
Dražen Bošković, zamenik gradonačelnika Trebinja, još jedan od učesnika škole, naveo je kako je „izazov u saradnji sa dijasporom u opštini Trebinje njihovo mapiranje, jer je potrebno ustanoviti precizan broj ljudi koji su u različitim periodima i zbog različitih okolnosti otišli. To je neophodna baza za ostale aktivnosti, koje podrazumevaju jačanje kapaciteta jedinice lokalne samouprave za saradnju sa dijasporom. To vodi i ka otvaranju posebne kancelarije, službe, jedinice u okviru opštine ili razvojne agencije za saradnju sa dijasporom. Još jedan izazov jeste i uspostavljanje poverenja između matice i dijaspore, jer je bez toga čitav proces uzaludan.“
„Opština Rožaje je prepoznala ulogu i značaj dijaspore za budući razvoj opštine, te je formirala Kancelariju za dijasporu, u cilju bolje komunikacije i saradnje. Opština je povezana sa udruženjima iz dijaspore i istaknutim privrednicima kako bi se našao zajednički interes i kako bi saradnja bila dvosmerna: u pogledu mogućnosti za investiranje, ali i stvaranja mogućnosti za povratak. Dijaspora je aktivna, izuzetno vezana za mesta svog porekla i svojoj zajednici, u skladu sa svojim mogućnostima, kroz razne aktivnosti, donacije, odnosno filantropiju, nastoji da pomogne. Opština tradicionalno organizuje dane dijaspore i nastoji da boravak bude što ugodniji i kvalitetniji. Organizovanje ovakvih edukativnih seminara predstavlja značajno iskustvo koje nas podseća pre svega na otvorena pitanja demografskih procesa koji se dešavaju na teritoriji lokalne samouprave. Usvojena znanja i iskustva, a pre svega usvojeni način rada kroz primere dobrih praksi i različite interaktivne radionice vode ka identifikaciji problema, pokretanju inicijativa i kreiranju metodologije za mapiranje dijaspore, kao i pronalasku zajedničkih interesa dijaspore i lokalne zajednice da bi ta saradnja bila što uspešnija“, zaključio je Emir Kuč, šef kabineta predsednika Opštine Rožaje.
Škola predstavlja još jednu u nizu aktivnosti Geografskog fakulteta i WB-MIGNET-a i teži da uspostavi kontinuirani dijalog između različitih aktera za sagledavanje migracionih procesa. Pored toga, zajedničko angažovanje je usmereno i na isticanje uloge transnacionalne zajednice u smislu učešća dijaspore u razvoju lokalnih zajednica kroz smanjenje siromaštva, ekonomski razvoj, oporavak nakon krize, kao i kreiranje okruženja u kojem se potencijal dijaspore može realizovati na održiv način.
