Fabrika za preradu otpada, švajcarske kompanije Junirisk (Yunirisk) u Barajevu, koristi zaštićenu, patentiranu tehnologiju koja je u potpunosti bezbedna za životnu sredinu i nema razloga za zabrinutost gradjana, izjavio je danas direktor Juniriska Vladimir Matović.
“Naš proizvodni proces je zatvoren i ne podrazumeva generisanje bilo kakvih otpadnih tehnoloških voda ili bilo čega u tečnom obliku što može na bilo koji način kontaminirati životnu sredinu. Isto je i sa vazduhom, jer jedini ostatak nakon proizvodnje vodena para koja prečišćena ide životnu sredin”, kazao je Matović novinarima prilikom obilaska fabrike.
Kako je istakao, u fabrici u Barajevu se preradom opasnog industrijskog otpada pravi neopasan materijal koji ima dalju upotrebnu vrednost i koristi u gradjevinskoj industriji za proizvodnju cementa.
On je ukazao i da se u javnosti stiče pogrešan utisak da, čim radite sa otpadom, predstavljate opasnost za životnu sredinu, iako je, dodao je, u slučaju Juniriska u pitanju reciklaža za koju kompanije poseduje sve neophodne dozvole i pod stalnom je kontrolom akreditovanih laboratorija i državnih institucija.
“Svi postupci sa otpadom, koji proizvode sve velike kompanije u Srbiji, u potpunosti poštuju sve standarde i procedure od transporta tih materija, skladištenja i čuvanja, do procesa obrade i dostave proizvedenog neopasnog materijala”, rekao je Matović.
Naveo je i da se otpad u fariku dovozi “adekvatnim vozilima u sertifikovanoj ambalaži”, u skladu sa zakonom.
Precizirao je da fabrika poseduje mnogobrojne sertifikate za bezbedno poslovanje, dozvole za sakupljanje, prevoz, skladištenje i tretman industrijskog otpada, kao i odobrenu Studiju uticaja na životnu sredinu, te da su dosadašnje kontrole pokazale da su voda i emisije iz fabrike u vazduh višestruko ispod zakonom dozvoljenog nivoa.
Matović je istakao da su iskustva sa javnim mnjenjem Juniriska takva da su u fabrici pre početke njenog rada na novoj lokaciji u Barajevu, sedam meseci radili analizu Barajevske reke, kako bi na svaki način mogli da dokažu da nakon početka rada postrojenja životna sredina nije ničim kontaminirana.
“Rezultate merenja imamo i predstavljamo ih svim inspekcijama koje kod nas redovno dolaze i kontrolišu naš rad i u svakom trenutku možemo da dokažemo da ničim nismo, niti ćemo zagarditi životnu sredinu”, dodao je on.
Precizirao je da Junirisku u Barajevu, koji zapošljava 80 radnika, generiše samo onu vodu koju stvara i bilo koje domaćinstvo, a to je sanitarno-fekalna voda i atmosferska voda sa krova i saobraćajnica, odnosno nikava tehnološka ili otpadna voda.
“Sanitarno-fekalna voda ide na sistem MBR uredjaj gde se radi biloški tretman, a atmosferska voda prolazi kroz separator sa bajpasom i tako prečišćenae se ispuštaju kroz odredjeni sistem se upuštaju u Barajevsku reku”, objasnio je Matović.
Naglasio je da Junirisk posluje transparentno, pa je zbog oprečnih informacija u javnosti u vezi sa mogućim uticajem fabrike na životnu sredinu, pozvao sve zainteresovane da posete postrojenje i da vide način proizodnje.
U Junirisku su istakli da oni opasan industrijski optpad preradjuje fizičko-hemijskom tretmanom, tzv. mid-mix metodom (soldifikacija sa stabilizacijom) u kome dolazi do trajne, nepovratne oksido-redukcione reakcije molekula otpada sa aditivima na bazi kalcijuma i dobijanja novog proizvoda – smeše organokalcijumovih vodonerastvornih soli, odnosno čvrstog inertnog praha, neutral.
Koristi se kao alternativna sirovina u proizvodnji cementa, gde menja krečnjak pri pripremi sirovinskog cementnog brašna.
Postupak je, kako je navedeno, priznat u zemljama EU i svrstan u najbolje raspoložive tehnologije koje ne zahtevaju suvišne troškove i ne zagadjuju životnu sredinu.
Ukazano je i da se mid-mix tehnologijom pored ostalog mogu tretirati rabljena ulja, emulzije, zauljeni otpadi, rafinerijsko ulje, muljevi iz prečistača industrijskih i komunalnih voda, kontaminirana zemlja, različit organski i neorganski industrijski otpad, otpadni azbest, filterska prašina iz metalurških procesa, dok se u ovim postrojenjima ne tretiraju otpadi koji pripadaju klasi zapaljivih, eksplozivnih, infektovnih, jonizujućih i radioaktivnih materijala.
Medju kompanijama koje šalju otpad na reciklažu u Junirisk su NIS, EPS, FIAT, Bol pekidžink, Mišlen Tigar tajers, Galenika, Henkel Srbije, Dijamant Zrenjanin, DHL Srbija, Bambi.
Fabrika se nalazi na lokaciji nekadašnje Industrije kotrljajućih ležajeva (IKL) i u nju je do sada investirano više od pet miliona evra.
Kako je navedeno, maksimalni godišnji kapacitet prerade industrijskog otpada Juniriska je 27.000 tona, od čega se 10.000 tona u dogovoru sa cementarom Lafarž priprema za njih i ide tamo na spaljivanje, odnosno ne prolazi kroz mid-mix tehnologiju.
U narednim fazama u Junirisku se planira instalacija proizvodne linije za proizvodnju betonskih elemenata, čime će biti zaokružen proizvodni ciklus.
Junirisk je prethodno poslovao u Rakovici, ali zbog nemogućnosti širenja proizvodnje, ciljano je kupljena imovinu IKL-a i prešlo se u Barajevo.
