Digitalizaciju u poslovanju mogu da uvedu firme bez obzira kojom se delatnošću bave-poljoprivrednici, prodavci različitih usluga i praktično sve grane privrede
Ona kaže da je digitalizacija neminovan proces kako u privatnom, tako i u poslovnom okruženju. Kada je reč o privrednicima iz našeg kraja već su uveli niz digitalnih postupaka u poslovanje, ali često bez nekog posebnog plana.
–Jedan primer iz našeg kraja koji je možda i najčešći su hladnjače. Njihovi vlasnici na primer vrlo rado digitalizuju proces praćenja temperature. Onda se ona očitava, a vlasnici su u mogućnosti da je prate preko mobilnih telefona gde god se oni nalazili, rekla je Lapčević.
Međutim, kompletna digitalna transformacija firme je već nešto drugo. Mnogi privrednici doživljavali su je kao nešto daleko i ostvarivo jedino u IT kompanijama. Prema rečima naše sagovornice, istina je sasvim drugačija i reč je o procesu koji može da se uvede u bilo koju delatnost. Sistematsku digitalnu transformaciju u našem kraju uradile su neke tekstilne kompanije, ali se ova poslovna promena može sprovesti u bilo kojoj oblasti privrednog života. Zabluda je da ona postoji samo u IT biznisu, ali rešenja koja ona nudi svakako su delo informatičkih stručnjaka. Rešenja se i prave za posebne grane privrede i od njih koristi mogu imati i poljoprivredni proizvođači, preko firmi koje nude usluge, do svih grana industrije. Kako to izgleda u praksi ispričala je naša sagovornica.
– Skenira se ceo proizvodni proces, prouče se dobro svi njegovi detalji, sve njegove celine i onda se proceni u kojem od delova tog procesa digitalizacija može najbolje da pomogne odnosno da ostvari dobar rezultat u smislu smanjenja troškova, smanjenja potrebe za radnom snagom, uštede vremena.
IT stručnjaci-čarobnjaci 21. veka
Prirodno nameće se pitanje ko će u nekoj maloj firmi koja nema IT službu da izvede tu „magiju“ . I naravno pitanje je da li unajmiti IT eksperta i neizbežno-koliko će to sve da košta.
–Mi smo na nivou jedinstvenog komorskog sistema osnovali Centar za digitalizaciju odnosno transformaciju u skladu sa trendovima i potrebama privrede. Usluge ovog centra preko regionalne komore Užice dostupne su i našim privrednicima. U saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ i Austrijskom privrednom komorom počeli smo projekat čiji je cilj da se podigne nivo digitalne transformacije, objašnjava Lapčević.
U prvom krugu izabrano je 20 IT konsultanata sa velikim znanjem i iskustvom u toj oblasti. U drugom krugu pozvani su privrednici da se prijave i prosto rečeno iskoriste znanje ovih stručnjaka. Dobra vest je da će te firme potpuno besplatno dobiti skeniranje kompanije nakon čega će se mapirati oni procesi u kojima je moguće izvršiti digitalizaciju.
–Koliko njih učestvuje saznaćemo uskoro jer je projekta koji se sprovodi tek počeo. Konkurs je bio otvoren do 2. oktobra i uskoro ćemo imati rezultate, biće izabrano njih 40 kod koji će se uraditi mapiranje a kasnije još njih najmanje 20 kojima će u vidu strategije biti predložena najbolja tehnološka rešenja kako da u potpunosti digitalno transformišu svoje poslovanje, navodi Lapčević.
Da je digitalna transformacija industrijska revolucija 21. veka slaže se i direktor kompanije Zlatiborac Dušan Knežević. On veruje da ovaj novi trend ne samo da menja način poslovanja nego je nezaobilazan u širem i bržem povezivanju ljudi koji razmenjuju ideje i sklapaju poslove.
–Rekao bih da je kompanija Zlatiborac u poslednje vreme uradila mnogo počev od digitalizacije u proizvodnim procesima, prodajno marketinškim aktivnostima do finansijskih i kontrolnih funkcija koje smo sve zajedno objedinili i uvezali u jedan integralni sitem, rekao je Knežević.
On je objasnio da su otišli i korak dalje tako što su uveli jednu službu koja na prvi pogled nema veze sa tradicionalnom proizvodnjom mesnih prerađevina.
–Uveli smo IT službu čiji je zadatak prvenstveno da uvodi proces digitalizacije u našoj firmi. Mi smo kroz razvoj firme uporedo razvijali sopstveno softversko rešenje. To znači da u toku jednog dana u željenom periodu praktično dobijamo sve informacije šta se uradilo na planu prodaje, marketinga i finansija. Tu se objedinjuje sistem poslovanja preduzeća, objasnio je Knežević.
Na taj način svi direktori dobijaju informacije iz svog sektora, a nivo uspešnosti poslovanja je samim tim merljiviji i mnogo pre stiže na analizu menadžerima. Tako se istovremeno zna šta se uradilo na planu prodaje, kakvo je stanje sa finansijama, dokle su stigle marketinške aktivnosti. Logično štedi se vreme, jer je pristup informacijama daleko bolji i brži nego nekada.
Knežević kaže da je i prednost što se dokumentacija čuva na mnogo kvalitetniji način nego pre. A možda najvažnije od svega što je svima dostupna prečica od proizvođača do kupca. A ta prečica svakako je internet.
– Putem interneta mogu se dobiti praktično svi podaci o proizvodima, o kompaniji, o performansama proizvoda, o ceni. Digitalna trgovina je uznapredovala pa se postiže i niža cena, jer se izbegavaju svi posrednici u kupovini. I to je taj digitalni biznis, jasan je Knežević.
-Digitalizacija skraćuje vreme, povećava broj jedinica u određenom minutu, ona delimično menja, ali manuelni rad je prisutan, jer smo mi firma koja se bavi tradicionalnim načinom proizvodnje.Digitalizacija na proizvodnim mašinama govori da se radi brže, da se radi bolje i uspešnije, objašnjava Knežević.
Nemamo e-mail adresu, ali naše dete ima
I pored dobrih strana i primera dobre prakse u našem kraju, treba znati da je digitalizacija poslovanja za neke firme veoma daleka. Male porodične firme ili preduzeća koja posluju sa uskim krugom dobavljača i kupaca teško menjaju stare navike.
–Situacija je vrlo šarenolika. Postoji značajan broj firmi koje ne koriste čak ni e-mail. Najčešće su to male kompanije koje mogu čak biti registrovane kao preduzeća, ali ako imaju vrlo mali broj radnika ili su porodična firma ne koriste e-mail. Ako mi insistiramo da nam daju, želimo neki veći materijal da im pošaljemo, onda oni često daju kontakte koje privatno koriste njihova deca, objašnjava Lapčević.
Privrednici koji su recimo navikli da koriste faks, drže se toga, čak i u situaciji kad je obim njihovog poslovanja nezanemarljiv. Dovijaju se na razne načine kada su „pritisnuti“ da daju e-mail adresu. Na primer, povere deo poslova knjigovodstvenoj agenciji koja u njihovo ime šalje dokumenta Poreskoj upravi ili nekoj drugoj ustanovi. Te navike će se promeniti kada im to nametne tržište, kada se promene odnosi sa dobavljačima i kupcima.
Bitno je napomenuti da je dosta takvih firmi iz oblasti poljoprivrede, a ljudi u seoskim sredinama imaju ograničen pristup internetu.
Umesto pečata elektronski potpis
Upotreba pečata je prestala donošenjem zakonskih odredbi, ali i u toj oblasti na scenu stupa digitalizacija. Privrednici umesto pečata sada mogu da koriste elektronski potpis. Kvalifikovani potois se dobija uz pomoć elektronskoh sertifikata. Dobra vest za privrednike iz užičkog kraja je da ih mogu dobiti u Užicu u Privrednoj komori.
Stanje u Srbiji
Trenutno stanje u domaćim kompanijama nije sjajno. Zabrinjava i podatak da tek oko 14% kompanija koristi nekakvo ERP rešenje (aplikativno rešenje za upravljanje resursima kompanija), koje se smatra za neophodan alat na putu ka potpunoj integraciji sistema. Posmatrano iz ovog ugla, deluje da Srbija kaska za ostatkom sveta.
Činjenica je, takođe, da je IT oblast u našoj zemlji razvijena, što je prednost koju bi svakako trebalo iskoristiti. IT je u osnovi digitalizacije i sa dobro postavljenom digitalnom strategijom, kako pojedinačnih kompanija, tako i privrede u celini, možemo digitalizaciju da iskoristimo kao jedan od glavnih alata za rast i razvoj kompletne privrede.
Tekst je deo projekta E- UE iz naše fotelje kojeg sufinansira Grad Užice.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Radio Luna
