Predstava Lepa Brena prodžekt biće izvedena 4. marta u 20 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Užice. Prodaja ulaznica od 13. februara na biletarnici pozorišta radnim danima od 14 do 20 časova. Cena ulaznice 1500 dinara.
Lepa Brena je najveća zvezda Jugoslavije, simbol njenog šoubiznisa i prosperiteta. Njena karijera koja je počela u turbulentnim osamdesetim godinama, kao da prati sve socijalističke i postsocijalističke kulturne, političke i ekonomske transformacije koje su se desile sa Jugoslavijom, uključujući i raspad zemlje i njenu stidljivu reinvenciju u kulturnom prostoru. U figuru Lepe Brene upisane su teme šou biznisa, odnosno tržišno-kapitalističkog funkcionisanja u socijalističkoj ekonomiji osamdesetih; potom rata , tranzicije na kapitalizam i gomilanje bogatstva, i na koncu nostalgije za starom zemljom. Istovremeno, figura Brene neminovno spaja društveno-politički kontekst sa našim ličnim istorijama, afektima, i življenim iskustvom.
Lepa Brena je dakle za nas, ali verujemo i za mnoge druge – simbol i stare zemlje, i našeg odrastanja, i otkrivanja seksualnosti. Zato i ovaj projekat nije zamišljen kao biografska predstava, već sasvim drugačije: kroz najveći šoubiznis simbol Jugoslavije, želimo da suštinski pričamo o kompleksnosti i unutrašnjim kontradikcijama poslednje skoro četiri dekade ovih prostora, o njegovim društveno-političkim transformacijama, ponosu i bolu, o razočarenjima i nadi, i o nama samima.
Sama predstava podrazumeva istraživanje različitih izvođačkih praksi, od strane autorskog tima i pet izvođača na sceni. Reč je dakle o pet Brena koje kroz monološke iskaze kontekstualizuju temu projekta, problematizuju je i stupaju u međusobne odnose, tvoreći tako od niza monologa jednu široku dijalošku formu.
Projekat mobiliše različite jezike glumačkog i plesnog, te muzičkog teatra, stvarajući poligon za razvoj imverzivnog pozorišnog događaja, gde svi učesnici predstave stupaju u dijalog sa navedenim tematskim okvirom i naslagama sopstvenog sećanaj i ličnim iskustvom kao primarnim kontekstom razumevanja naše kolektivne prošlosti.
Autori i reditelji: Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević
Pisci: Olga Dimitrijević, Vedrana Klepica, Slobodan Obradović, Maja Pelević Tanja Šljivar
Dramaturg: Dimitrije Kokanov
Koreograf: Igor Koruga
Scenograf: Nikola Knežević
Kostimografkinja: i Milica Kolarić i Senka Kljakić
Kompozitor: Draško Adžić
Korepetitor: Ana Ćosović
Organizatorka i izvršna producentkinja: Olivera Kecojević
Podela: Vladimir Aleksić, Jovana Belović, Jasna Đuričić, Jelena Ilić, Anđela Jovanović
