Epidemija malih boginja u Boru alarm je za čitavo društvo. Od početka oktobra u Srbiji su registrovana 22 slučaja morbila, od kojih 18 u Boru, dva u Beogradu i po jedan u Požarevcu i na teritoriji Kosovske Mitrovice. Predsednik Udruženja pedijatara Srbije dr Georgios Konstantinidis upozorava da jedna zaražena osoba može da zarazi i do 20 ljudi, kao i da je obuhvat MMR vakcinacijom od 72,8 odsto nedovoljan da se spreči širenje bolesti. Posebno su ugrožene bebe koje još ne mogu da prime vakcinu.
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije dr Georgios Konstantinidis rekao je da je broj obolelih od malih boginja zabrinjavajući i da je moguće da je stvarni broj zaraženih veći od zvanično registrovanog, jer pojedini slučajevi nisu prijavljeni ili nemaju tipičnu kliničku sliku.
“Jedna obolela osoba može da zarazi od 12 do 20 ljudi, u proseku oko 15. Ta visoka zaraznost je karakteristika malih boginja i razlog zbog kojeg ih se dodatno plašimo, jer se veoma brzo šire“, upozorava Konstantinidis.
Dodatni razlog za zabrinutost je, kaže, stanje u okruženju.
Situaciju na istoku Srbije vidi kao logičan sled porasta broja zaraženih u Bugarskoj, ali i Turskoj, gde je, kako navodi, zabeleženo više od 1.300 slučajeva.
“Virus morbila ne priznaje granice”, ističe Konstantinidis.
Najugroženije bebe, opasne komplikacije i kod odraslih
Konstantinidis naglašava da su male boginje posebno opasne za decu mlađu od godinu dana, koja još ne mogu da prime redovnu MMR vakcinu. U riziku su i nevakcinisane trudnice, kod kojih postoji mogućnost infekcije ploda, kao i starije nevakcinisane osobe.
“Vakcinisanje protiv morbila nije samo stvar izbora roditelja, jer mi kao društvo imamo obavezu da zaštitimo one najosetljivije“, objašnjava Konstantinidis.
Kao najčešću komplikaciju izdvaja upalu pluća, dok su među najtežim encefalitis, odnosno upala mozga, i subakutni sklerozirajući panencefalitis – teško, progresivno oštećenje mozga koje se može javiti godinama nakon preležanih malih boginja.
“Encefalitis i kasnije subakutni sklerozirajući panencefalitis su, pored smrtnog ishoda, najopasnije komplikacije“, upozorava Konstantinidis.
Zašto su neophodne obe doze MMR vakcine
Obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života iznosi svega 72,8 odsto, dok je pred polazak u školu oko 91 odsto. Konstantinidis upozorava da ni sva deca iz starije grupe nisu primila prvu dozu.
“Vakcina se daje u dve doze da bi imunitet bio kompletan, da se naš imunološki sistem podseti na taj antigen pred polazak u školu. Vakcinacija mora da bude kompletna, odnosno treba da se prime obe doze“, objašnjava Konstantinidis.
Kada dete ima blagu prehladu, curenje nosa ili kašalj, odluku o eventualnom privremenom odlaganju vakcinacije donosi izabrani pedijatar.
Dodaje da se u određenim situacijama MMR vakcina može primeniti i u roku od 72 sata nakon kontakta sa zaraženom osobom, ali naglašava da je najbolje poštovati redovan kalendar vakcinacije.
Pedijatri moraju da se drže pravila struke
Govoreći o razlozima zbog kojih roditelji odlažu vakcinaciju, Konstantinidis ukazuje na širenje netačnih informacija o navodnoj povezanosti MMR vakcine i autizma.
Podseća da je britanski lekar Endru Vejkfild 1998. godine objavio istraživanje na samo 12 dece, koje je kasnije povučeno zbog nepravilnosti. Nasuprot tome, velike naučne studije, uključujući istraživanje u Danskoj na 650.000 dece, nisu utvrdile povezanost vakcine i autizma.
“Autizam nije povezan sa morbilima. Autizam se samo javlja u isto vreme kada se daje vakcina protiv morbila“, naglašava Konstantinidis.
Ukazuje i da pojedini pedijatri savetuju roditeljima da odlože vakcinaciju dok dete ne prohoda ili ne progovori, iako takva preporuka nema naučno utemeljenje.
“Pedijatri to ne smeju da rade u ordinaciji. Čak i ako imaju takav privatni stav, ne smeju da ga dele u svojoj ordinaciji. Moraju da se drže medicine i pravila struke“, ističe Konstantinidis.
Širenje antivakserskih stavova na društvenim mrežama
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije smatra da je širenje antivakcinalnih stavova jedan od najvećih problema, posebno kada uticaj pojedinaca sa društvenih mreža potisne naučne činjenice.
Naglašava da zdravstveno prosvećivanje mora biti stalna obaveza čitavog društva, a ne aktivnost koja se sprovodi samo tokom epidemija.
“Koliko god pedijatar bio savestan i dobar, ne može sam da izađe na kraj sa pojavom društvenih mreža i porastom broja antivakcinalista. U toj borbi mora da učestvuje čitavo društvo“, ističe Konstantinidis.
Prema njegovoj oceni, treba razlikovati zabrinute roditelje od onih koji, uprkos naučnim dokazima, nastavljaju da šire netačne informacije.
“Veoma je problematično kada autoritet sa društvenih mreža zameni stručni autoritet“, zaključuje Konstantinidis.
