Broj slučajeva napada na novinare koji su rešeni osuđujućom presudom je povećan, procesa zbog pretnji na internetu je manje, ali ih je više zbog pretnji u realnom životu, pokazala je analiza krivičnih predmeta na štetu novinara od 2021. do 2023. godine koju je uradila Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF).
Kako se navodi u izveštaju SĆF Ima li pravde za slobodu izražavanja?, povećan je i broj zatvorskih kazni, a pomaci u pravosudnoj praksi postoje kada je u pitanju zaštita slobode izražavanja pred sudovima u Srbiji, bar kada su u pitanju krivična dela učinjena na štetu novinara.
Od 97 predmeta rešenih periodu od januara 2021. do juna 2023. godine, osuđujuća presuda je doneta u 22 slučaja (22,7 odsto), a oslobađajuća u četiri slučaja (4,1 odsto).
Od ukupno 34 identifikovana pravnosnažno okončana sudska predmeta, doneto je 26 osuđujućih, šest oslobađajućih presuda i dva rešenja kojima se izriče mera bezbednosti psihijatrijskog lečenja.
Fondacija je navela i da se pet od šest oslobađajućih presuda odnosi na neposredno upućene verbalne pretnje.
Najveći broj slučajeva, kako su dodali iz SĆF, rešava se tužilačkom odlukom, odnosno odbačajem krivične prijave, u 70 slučajeva (72,2 odsto).
Analiza je pokazala da pretnje medijskim radnicima preko interneta i dalje dominiraju kao oblik napada na novinare, a fondacija navodi da zabrinjava trend da za više od osam odsto pada broj slučajeva pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, dok raste broj slučajeva pred ostalim javnim tužilaštvima.
–Dok je u ranijem periodu zabeleženo oko 16,2 odsto slučajeva koji su bili u nadležnosti tri osnovna javna tužilaštva u Beogradu, sada je to oko 28,8 odsto. Ovo navodi na zaključak da se pretnje novinarima i medijskim radnicima postepeno iz virtuelnog prelivaju u realan život, navodi se u analizi.
