Čuveni srpski fudbaler, nekadašnji kapiten Crvene Zvezde i Mančester
Junajteda, došao je u Užice i posetio klub iz svog rodnog grada, Slobodu…
Ovo je vest iz aprila 2021. godine koju su objavili svi sportski mediji u Srbiji,
koja govori o ljubavi našeg proslavljenog fudbalera prema klubu u kome je igrao od 1994.
do 1996. godine. O njegovoj fudbalskoj karijeri je sve rečeno, ali je poznat i kao veliki
humanista. Užičkom porodilištu je 2013.godine donirao neonatalni ventilator, u
sklopu akcije „Bitka za bebe“. Mnogobrojne humanitarne akcije u kojima je učestvovao
nisu poznate široj javnosti zbog njegove skromnosti.
Ovo je samo deo razloga da pitamo, zašto Užice nije javno podržalo Nemanju
Vidića kao kandidata za predsednika Fudbalskog saveza Srbija? Ako ne čudi izostanak
podrške gradske vlasti, koja isključivo postupa po direktivama iz Beograda i Priboja,
šta je sa sportskim Užicem, a naročito Gradskim fudbalskim klubom Sloboda? Zar će i
Nemanja Vidić biti još jedan od mnogobrojnih slavnih Užičana kojih ćemo se naknadno
setiti, pravdajući se trenutnim okolnostima, koje su isključivo interesne? Gde su
ostali sportski klubovi, istaknuti pojedinici – sportisti i sportski radnici da
podrže našeg sugrađanina?
Na sva ova pitanja, odgovor je samo jedan – strah od javne podrške čoveku koji ima
hrabrosti da se suprotstavi nestručnom vođenju jedne velike sportske organizacije, na
čijem čelu, kako i u drugim sferama društva, mora biti podoban čovek.
Nemanja Vidić nije podoban, ali je slobodan čovek. Slobodan da kaže svoje
mišljenje, bez obzira na sud vlasti. A sportsko Užice (za gradsku vlast smo znali i
ranije) je pokazalo da se plaši slobode!
Gradski odbor Demokratske stranke Užice je uz Nemanju Vidića, jer je stručan,
jer je hrabar, jer želi dobro našem sportu.
A da li je Užice?
Gradski odbor Demokratske stranke Užice
