Vaspitačica u Predškolskoj ustanovi Užice Gordana Petrović, profesorka istorije u Tehničkoj školi Radoje Ljubičić i Užičkoj gimnaziji Snežana Nedeljković i profesorka razredne nastave u OŠ Nada Matić Zorica Jeremić su ovogodišnje dobitnice gradskog priznanja povodom školske slave Svetog Save.
Tim prosvetnim radnicima su uručene zahvalnice zbog doprinosa kvalitetnom obrazovanju i vaspitanju i unapređenju obrazovno-vaspitnog rada u prethodnoj godini, saopštili su iz Gradske kuće nakon što su članovi Gradskog veća Užica na 29. sednici prihvatili predloge Pedagoškog saveta i kolektiva Predškolske ustanove o dodeli ovogodišnjih Svetosavskih priznanja.
Snežana Nedeljković 26 godina radi u prosveti, predaje istoriju u Tehničkoj školi Radoje Ljubičić i u Užičkoj gimnaziji, vodi istorijsku sekciju, pomaže dramskoj. Među autorima je dokumentarno-edukativnog filma Znameniti Užičani s kraja 19. i početka 20. veka, predvodi Društvo istoričara Užica, u Kolu je užičkih srpskih sestara.
– Sve što sam uradila na polju kulturno- prosvetnog i humanitarnog rada je bilo uz podršku mojih kolega, minulih generacija učenika, moje porodice i članica Kola srpskih sestara koji su uvek bili uz mene tokom ovog rada. Najveća životna privilegija za svakog je da radi posao koji voli, a ja ga zaista volim i radim ga sa ljubavlju. Kada bih opet birala profesiju, možda to ne bi bila istorija, ali bi sigurno prosvetni rad bio moje životno opredeljenje, rekla je Nedeljković nakon dodele gradskog priznanja.
Vaspitačica u Predškolskoj ustanovi Užice Gordana Petrović je istakla da je srećan i zadovoljan vaspitač.
Svoje 34 godine života, kako je navela, posvetila je profesiji i deci. Odgajila je njih četvoro, na put izvela više stotina mališana.
Ona je istakla da je posao vaspitača odgovoran, složen, timski, te da je mnogo zahteva dece, roditelja i izazova koji se moraju savladati tokom vaspitnog rada.
– Deca su ta koja gledaju u nas i od nas na ličnom primeru gledaju kako dalje. Savet svim kolegama je da vole svoj posao jer samo tako mogu biti srećni i zadovoljni. Svoje lične probleme i nesuglasice treba da okače na kapiju vrtića. Veoma često, verujte, kad pođem kući, te svoje probleme i zaboravim da uzmem koliko sam oduševljena radnim danom, poručila je Gordana Petrović, vaspitačica u Predškolskoj ustanovi Užice koja je i na čelu vrtića Poletarac kao radne jedinice.
Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević je čestitala učenicima i prosvetnim radnicima školsku slavu Svetog Savu poručivši da marljivost, posvećenost i rad uvek treba da im bude na prvom mestu.
– Životno delo Svetog Save, najvećeg srpskog prosvetitelja i prvog srspkog arhiepiskopa, zasnovano je na mudrosti, duhovnosti, veri i časti. To treba da bude trajno opredeljenje svih nas, poručila je gradonačelnica Užica.
Sveti Sava – učitelj života
Profesorka istorije Snežana Nedeljković je istakla za Radio Lunu da Sveti Sava, kao jedan od značajnijih ličnosti srpske istorije, treba da bude uzor i ogledalo čitavom srpskom rodu.
– Sveti Sava je utemeljio sve ono čime se mi danas ponosimo, sve ono zbog čega nas ljudi sa strane poštuju i zbog čega nas na neki način uvažavaju. U vreme kada se temeljio nacionalni identitet, davao je srpskom narodu najneophodnije, škole, najpre pri manastirima i crkvama, i u okviru njih bolnice, ali i pravni sistem, što je naročito važno. S druge strane, sve ono što mi danas zovemo univerzitet, sa svim strukama i profesijama, Sveti Sava je dao prvi podsticaj. Svi fakulteti su utemeljeni u vreme kada je Sveti Sava prosvećivao narod, podsetila je Nedeljković istakavši da je Srbija i u vreme Svetog Save bila višenacionalna.
– U toj državi je bilo i rimokatolika i pravoslavnih vernika koji su bili pokriveni Zakonopravilom i imali sva svoja ljudska prava. Srbin se tada, pravno gledajući, osećao sigurnim jer Zakonopravilo koje je doneo Sveti Sava pokriva sve životne, državne, društvene teme, odnosno štiti i siromašne i one koji su u klasnom smislu bili viši slojevi za razliku od, na primer u to vreme savremene, Velike povelje slobode u Engleskoj koja uglavnom reguliše odnose velikaša sa kraljem. Zakonopravilo je za to vreme bilo avangardno. Ono predstavlja nešto čime treba da se ponosimo. Nažalost, malo ga poznajemo, navela je Nedeljković.
– Najvažnije, Sveti Sava je pokazao da je čovek i da izlazi iz ljudskog gledanja koje danas, nažalost, možemo da prepoznamo kod svih, u smislu nepoštovanja ljudi. On je pre svega pokazao kako kroz život treba ići kao čovek, stvoren po obrazu i naličju božjem. To treba da nam bude uzor i u ovim teškim vremenima kada smo skloni ponekad nekoga da osudimo ili komentarišemo, da shvatimo da neko ko je na mestu da odlučuje da je to mesto sa mnogo većim iskušenjima nego kad se gleda iz perspektive onog sebra, a danas običnog čoveka. Vodeći se primerom porodice Nemanjića koji su stali uz svog Svetog Savu, i mi danas moramo da stanemo uz onog ko je na kormilu i ko mora da rukovodi svojim narodom, a vreme će pokazati. Pamtiće se ono što je najbolje, ono što ne valja, neće ući u istoriju, poručila je profesorka istorije Snežana Nedeljković.
Podsetimo, praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine. Posle poluvekovne zabrane, 1990. godine ponovo se obeležava kao školska slava, podsetio je RTS.
Ove godine u Užicu, škole su obeležile slavu bez većeg prisustva učenika i gostiju, zbog nepovoljne epidemijske situacije, izazvane korona virusom kovid-19.
