Večeras dočekujemo Novu godinu po Julijanskom kalendaru, koja se u narodu zove i Srpska nova godina ili Mali Božić, jer se na taj dan završavaju božićne svečanosti.
Pravoslavna Nova godina naziva se još i Mali Božić, a poklapa se i sa crkvenim praznicama Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i krsnom slavom Sveti Vasilije Veliki.
Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu Vasilicu.
Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored vasilice mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić.
Takođe, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.
Po običajnom kalendaru, tokom noći se ne spava, već se služi vruća rakija, kuvano vino i krofne. Dočekuje se u domovima u krugu porodice, a često i na trgovima uz koncerte i vatromet.
Slavi se u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, pravoslavnim delovima Hrvatske, a slave je i naši sunarodnici širom sveta. Takođe slavi je i pravoslavno stanovništvo u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji, kao i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, i nekim delovima Škotske.
