Za Srđana Simeunovića iz Arilja svet mašte otvara se kutijom šibica. Ovaj tridesetogodišnjak, profesionalni kuvar, u slobodno vreme pravi je umetnik. Dok za većinu ljudi palidrvce šibice služi samo za jednokratnu upotrebu, da se upale vatra ili cigareta, za ovog mladića ima potpuno drugu dimenziju. On od njih pravi nesvakidašnja remek dela, skida fosfor, potapa ih u vodu, oblikuje i lepi strpljivo čekajući da se pretvore u avion, Avalski toranj, ariljsku crkvu ili galeruju.
“Sasvim slučajno, još dok sam studirao u Beogradu počeo sam da se bavim maketarstvom. Otac moj je pravio predmete od šibica, pa sam ja krenuo njegovim stopama. Prvi moj rad bio je avion dvokrilac, ali kako to uvek biva moj prvi rad nije ispao kako sam očekivao. Nakon njega probudila se u meni mašta i inat da mogu da napravim nešto ozbiljnije i bolje, pa sam počeo da pravim Avalski toranj koji je devedesetih srušen za vreme bombardovanja, što je za mene predstavljalo veliki poduhvat”, kazao je za RINU, Srđan Simeunović tvorac maketa od šibica.
Do sada je u svoj hobi utrošio čak preko 30.000 šibica, a prodavci na trafici u kojoj ih je kupovao u prvi mah, mislili su da je piroman. Ističe da je u maketarstvu jedna od najbitnijih stvari strpljenje. Neophodna je pažljiva, vešta ruka i dva do tri sata aktivnog rada dnevno.
„Same skulpture su osetljive i krhke, mora se sa svakog drvceta skinuti fosfor kako bi maketa duže trajala, slagati šibicu po šibicu onda sačekati da se lepak osuši, tek onda preći na drugi nivo, u suprotnom vrlo lako može doći do deformacije makete”, rekao je Simeunović.
Rad na koji je najviše ponosan jeste maketa Crkva Sv. Ahilija koja je simbol opštine Arilje. Na nju je potrošio oko dve godine i 15.000 šibica, pa je ova svetinja dobila i svoju drugu dimenziju. Prilikom rada na njoj, vodio je računa o svakom detalju, pa i onim najmanjim.
„Ova crkva Arilju daje dušu, jer kada pogledate sa bilo kog mesta vidite je u sredini, opasanu kamenim temeljima i sija u mraku. Zbog toga kada sam pravio maketu vodio sam računa da svaka sitnica bude autentičana, u pravoj razmeri, kao i kalote, arkade, kupola i prozori”, dodao je Srđan.
Maketarstvo je ljubav kojom ovaj Ariljac ne želi da prestane da se bavi. Nakon crkve u centru Srđan je napravio i Prvu ariljsku školu, današnju galeriju.
“Za galeriju je otrošeno negde oko 9.000 šibica, nekada je to bila Prva ariljska škola, i nalazi se kod samog hrama. Građena je autentično kao prizemni objekat sa četiri prostorije unutra, prvi originalan krov je bio od biber crepa, staze popločane kamenom”, dodao je mladi Ariljac.
Simeunović slobodno hodi po svetu mašte i nastavlja da kreira svoje želje i makete od šibica, a planira da kad mu vreme dozvoli njegov sledeći poduhvat bude hram Visoki Dečani.
