Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznat kao Sveta Petka. Svetiteljka uživa veliko poštovanje, ne samo u našem narodu, već i kod drugih pravoslavnih naroda, pa i pripadnika drugih vera. Posvećeni su joj brojni srpski hramovi, a slavi se i kao krsna slava.
Sveta Petka rođena je krajem desetog veka u Vizantiji, u gradu Epivatu, u imućnoj i pobožnoj porodici. Imala je brata Jevtimija, koji se veoma mlad zamonašio i kasnije postao episkop maditski.
Posle smrti roditelja, podelila je svoje bogatstvo sirotinji i zamonašila se u Crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.
Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zbog toga je na ikonama predstavljena u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Jedna je od najvećih misionarki hrišćanske vere i poštuje se u celom pravoslavnom svetu.
Kult Svete Petke u Srbiji
U našem narodu kult Svete Petke posebno je ojačao krajem 14. veka, posle Kosovske bitke.
Prve zapise o svetici, o prenosu moštiju Svete Petke iz Vidina u Srbiju, ostavio je Grigorije Camblak, srednjovekovni pisac i crkveni poglavar, kijevski mitropolit i autor mnogih dela koja su ušla u staru bugarsku, srpsku i rusku književnost.
Prenošenje moštiju
Njene čudotvorne mošti tokom vremena prenošene su mnogo puta.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine, prema mišljenju jednih oteo, a drugih preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kada su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Mole joj se žene svih vera i nacija
Sveta Petka se smatra ženskim praznikom, pa joj se mole žene svih vera i nacija. Posebno je poštovana kao zaštitnica žena, majki i porodilja. Slavi se i kao krsna slava.
I danas, veliki broj ljudi obraća joj se molitvom za pomoć i spas u bolesti i nevoljama. Mnogo je onih koji tvrde da im se svetica javila u snu i govorila im šta da rade.
U blizini hrama posvećenog Svetoj Petki obično se nalaze izvori, za koje se veruje da imaju lekovita svojstva
Narodna verovanja i običaji
Narodna verovanja kažu da na dan Svete Petke ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovo ne treba da rade žene.
Osobe koji imaju neki zdravstveni problem, treba da odu u crkvu i umiju se na izvoru ili česmi koji se nalazi u blizini hrama Svete Petke.
Na Svetu Petku mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.
