Komad Nečista krv prema motivima romana Borisava Stankovića, u dramatizaciji Maje Todorović i režiji Milana Neškovića, otvorila je 24. Jugoslovenski pozorišni festival Bez prevoda.
Festivalska zavesa je podignuta. Predstava Nečista krv, prema motivima romana Borisava Stankovića, u dramatizaciji Maje Todorović i režiji Milana Neškovića, otvorila je 24. Jugoslovenski pozorišni festival Bez prevoda.
Savremeno čitanje Stankovićevog komada napisanog pre jednog veka akcenat stavlja na žene, žene svih generacija, žene majke, žene kćerke, žene snahe, žene tetke…uvek nečije i nekome pripadajuće žene bez identiteta i prava da misle, žele, biraju, odlučuju. Iako pisan pre jednog veka, ovaj kompleksan roman sa nizom žensko-muških tragičnih likova u čijim venama teče nečista krv je u postavci Milana Neškovića potvrdio da se i danas u takozvanom savremenom društvu mnogo toga nije promenilo. Ko je danas nesrećna Sofka? Čemu se ona nada? Priželjkuje li istinsku, strasnu, vrelu ljubav ili udaju za bogatog skorojevića, mladog ili starog koji će njoj i njenoj porodici obezbediti krov nad glavom? O čemu je maštala Borina Sofka? O bahatom, prostom, pijanom gazda Marku ili nekom imaginarnom momku koji će je spasiti sebe same?
I dok Sofku prozivaju da je vrele nečiste krvi, ostalu tragični junaci nisu ni svesni da i oni krvare. Neko nikada neće zaceliti rane jer je izdao, odbacio, ponizio i prodao kćerku. Neka majka krvari jer mora da ćuti.
U fokusu Nečiste krve Narodnog pozorišta Beograd je globalno prisutno nasilje nad ženama o kome se iako sve više govori, mnogo toga čuva iza gvozdene zavese. Ko su žene žrtve nasilja? Zašto na to pristaju? Zašto trpe mobing na poslu, pritiske, rokove, zašto su žrtve porodica jer vešto žongliraju izmedju uspešne karijere i varjače?
Da li je nasilna udaja za dečaka i starca nasilje? Ili je spas od bede, nemaštine, gladi?
Mlade, veselu, putenu Sofku, igra glumica Jovana Stojiljković. Njenog oca – efendi Mitu, koji da bi porodica preživela izdaje i prodaje kćerku igra Nebojša Dugalić. Lik gazda Marka, bogatog seljaka, frustriranog, pijanog, agresivnog prostaka glumi Nenad Jezdić. Lik Tomčeta, Markov sina i Sofkinog muža tumačio je Pavle Jerinić.
„Drago mi je što ljudi prepoznaju da tema vremena i nečega što se dešavalo nekada, negde na jugu nije pitanje dijalekta već je pitanje istinitosti, odnosno verovatnosti. Učili su nas da je verovatno uvek istinito a da istinito nije uvek verovatno. Ove stvari i danas su jako verovatne i dešavaju se. Ovde ta verovatnost mora da se pogleda i proživi i to nas povezuje sa Borom od pre 100 godina.“-istakao je reditelj Milan Nešković.
„Temu za koju smo se reditelj Milan Nešković i ja odlučili videli smo kao savremen problem a tiče se nasilja nad ženama i razloga zašto žene pristaju da trpe nasilje. To je sveprisutno ali se o tome i dalje ćuti. To je naš veliki problem. Činilo mi se da je fer da o tome govorimo, da damo priliku da Sofka u onom periodu u kom je ona najdominantnija kad ulazi u problem, da to izdvojimo u ovoj drami. U tom delu romana Sofka je dominantna kao lik. Želela sam da se bavim snažnim, ženskim junakom. To je deo rukopisa koji je moj.“-rekla Maja Todorović.
Maja Todorović smatra da je Sofka junak našeg doba, junak koji poziva na preispitivanje koji će u nama probuditi misaoni proces.
„Postoji jedan paradoks u patrijahalnoj viziji muške snage. To je takodje specifična pozicija muške slabosti kada se svakog dana od muškarca očekuje da se probudi i bude jak i bude junak svog doba. To je takodje frustrirajuće. On mora biti jak kao muž, kao mužjak, kao otac, kao sve…Od njega se očekuje da povuče najveći teret.
U svim vremenima na delu je to da nas nekakva sudbina, anonimna sila, kao kod Kafke, uvek nas poziva na neki sud, na odgovornost a zapravo mi ne vidimo lice te instance koja nas zove da budemo junaci, da budemo jaki da sve moramo da podnesemo.
Kada čovek dela uslovljen svojim slabostima, socijalno uslovljen da bude jak, onda je to samo produbljivanje raznolikih slabosti. Oni ne pokušavaju ništa drugo nego samo da ostanu nekako živi.“-rekao je glumac Nebojša Dugalić koji je briljantno odigrao lik efendi Mite, Sofkinog oca.
Vremena se menjaju i ljudi sa njima. Ali želje, htenja i potrebe niko nam ne može uzeti. Nečista krv i danas teče našim venama. To je Bora Stanković, savremen je svevremen!
Večeras od 19.30 h u takmičarskoj konkurenciji biće izvedena predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Lorencačo Alfreda de Misea, u režiji Borisa Liješevića.
IZVOR RADIO LUNA AUTOR ALEKSANDRA RANKOVIĆ
