- REKLAMA -
15.6 C
Užice
Početna Srbija i region Društvo Slobodanka Mira Stanković Ćirković: Puno dama koje su napravile iskorak u svojim...

Slobodanka Mira Stanković Ćirković: Puno dama koje su napravile iskorak u svojim domenima nadarenosti i obrazovanja

- REKLAMA -

Žena u kulturnom nasleđu Užica


Za napredak i preobražaj srpskog društva u drugoj polovini XIX i početkom XX veka značajan činilac je predstavljao razvoj obrazovanja i kulture. Mladi ljudi iz kneževine i kraljevine Srbije, školovani u inostranstvu, vraćali su se u domovinu sa naprednim građanskim idejama. Posebno mesto u ovom periodu pripadalo je formiranju novog statusa žene.

Razvijena građanska društva podrazumevala su postojanje ravnopravnosti između žena i muškaraca, u osnovnim zakonskim pravima, imovinskom i naslednom pravu, pravu na obrazovanje i rad, biračkom pravu, kao i aktivnom učešću u društvenom i političkom životu. Pitanje obrazovanja ženske populacije postajalo je sve aktuelnije. Put ženske emancipacije, imajući u vidu patrijarhalan odnos sredine prema ženi, kojoj je tradicionalno bilo namenjeno mesto supruge, majke i domaćice, mukotrpno je ostvarivan u Srbiji.

Sve brojnija obrazovana ženska omladina neposredno je doprinosila angažovanju žena na društvenoj sceni Srbije. U takvim uslovima nastaju ženska humanitarna udruženja koja utiču na podizanje nacionalne svesti, rodoljubivog duha, dobročinstva i prosvetiteljskog rada.


Zora Topalović (1908-1996), književnica. Rano je počela da se bavi muzikom, sportom i literaturom. Avangardni duh, lomila je konzervativna shvatanja palanke i krčila put emancipaciji žena. Prvu zbirku poezije štampala je 1933. u kojoj je pesma „Zemljana vaza od mog tela“ skrenula pažnju čitalaca. Postala je član Kluba nezavisnih književnika u Beogradu. Samostalno je izdala ukupno 20 knjiga, od kojih deset zbirki poezije. Zbirka „Poema za mir“ zvanično je uručena svim svim šefovima država na Prvom samitu nesvrstanih zemalja 1961.


Olivera Topalović (1928), ćerka Zore Topalović, bibliotekarka , pesnikinja. Veliku maturu završila je u Užicu, a diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za jugoslovensku književnost. Radila je u Narodnoj biblioteci Srbije kao informator za književnost i tu je ostala do kraja radnog veka. Objavila je 12 knjiga, od kojih 5 zbirki pesama, 3 romana i 4 knjige lirske poezije.


Marija Maga Magazinović (1882-1968), profesorka, prevodilac, glumica, novinarka. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1905. Bila je prva žena novinar u listu Politika, prva žena praktikant u Narodnoj biblioteci Srbiji, prva srpska balerina, dobrovoljna bolničarka u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, borac za prava žena i za ravnopravne mogućnosti u obrazovanju svih članova društva. Utirala je u Srbiji put prihvatanju i širenju umetnosti baleta. Na jedinstven način je obeležila kulturnu istoriju naše prestonice u prvoj polovini 20. veka.


Višnja Prljević (1874-1950), humanista, bolničarka u vreme Balkanskog rata za šta je odlikovana. Bila je aktivna članica Crvenog Krsta i Kola srpskih sestara. Zajedno sa učenim ženama bila je jedna od inicijatorki osnivanja i rada Ženske zanatske škole u Užicu. Bila je predsednica Odbora škole i zahvaljujući dobrom poslovanju sagrađena je nova školska zgrada, a u okviru nje otvorena ćilimarska radionica sa majstorima iz Pirota koji su širili znanje. Bila je i predsednica odbora Užičkog crkvenog hora.


Stana Popović (1856-1936) dobrotvorka, humanista, dugogodišnja predsednica Kola srpskih sestara. Odlikovana je dva puta Srebrnom medaljom kneginje Natalije za revnosnu službu 1878. i 1886. i diplomom Srpskog društva Crvenog krsta 1877. Nosilac je Ordena rada sa zlatnim vencem. Svu svoju ušteđevinu zaveštala je humanim društvima, školskim fondovima i opštinskoj sirotinji Užica.


Julijana Juca Đoković (1864-1957) učiteljica, spisateljica, dobrotvorka, članica Kola srpskih sestara. Odlikovana je Krstom milosrđa za negu ranjenika u Balkanskim ratovima, medaljom Kosovka devojka, kraljevskim ordenom Svetog Save 5. reda za brigu o deci bez roditelja. Sabornoj crkvi u Užicu je poklonila kuću, 20 ari zemljišta i sva kandila, čirake i ikone iz svoje kuće.


Ljubica Bračinac (1894-1974), lekar, prva žena ginekolog u Užicu. Medicinske studije završila u Ženevi i odlično govorila nemački, francuski i italijanski jezik.


Nađa Tešić (1939-2014), spisateljica, doktor nauka. Diplomirala je slavistiku, a zatim i režiju i scenario u Americi, a doktorirala na Sorboni u Parizu. Predavala je francusku književnost na Ratkers univerzitetu u Nju Džersiju, a filmsku umetnost na Univerzitetu u Bruklinu. Autorka je više romana na engleskom jeziku od kojih su prevedeni na srpski „Umreti u Čikagu“ i „Buntovnici u senci“.


dr Frida Gutman (1893-1944) lekar. Radila je u Užicu u međuratnom periodu, a u jesen 1941. godine postala je upravnica partizanske bolnice smeštene u zgradi Crvenog krsta. Prilikom evakuacije jedne bolnice u Bosanskoj Krajini tokom 1944. dr Frida Gutman se našla opkoljena i da ne padne u ruke četnika, izvršila je samoubistvo. U Užicu jedna ulica u centru grada nosi njeno ime.


Zora Zanković (1897-1967), profesorka.


Draga Spasović (1900-1979) lekarka, upravnica bolnice u Ivanjici.


dr Olga Stefanović (1922-1986), farmaceut i univerzitetska profesorka, prva žena doktor nauka iz Užica. Za svoj predani rad nagrađena je Ordenom rada sa zlatnim vencem, diplomom zahvalnosti Medicinskog fakulteta i Poveljom farmaceutskog društva.


Danica Dana Bošković (1906-1993)profesorka i pedagoška savetnica.


Ljubinka Buba Bjelić (1920-1988)načelnica ginekološkog odeljenja u Užičkoj bolnici.


Filka Aranđelović (1902-1975) preduzimljiva Užičanka, vlasnica bioskopa „Luksor“.


Ljubica Čakarević (1894-1980) učiteljica, herojina Prvog svetskog rata. Odlikovana je zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“.


Rajka Divac (1890-1950) upravnica Ženske radničke škole u Užicu


Zinajida Drizo (1876-1977), lekarka sa završenim konzervatorijumom za klavir. U tek oslobođenom Užicu 1945. dobila je zvanje referenta za narodno zdravlje u Oslobodilačkom odboru. Od 1946. sve do penzije je radila u Domu narodnog zdravlja u Užicu.


Kata Smiljanić(1871-1934) popadija, majka 17 dece, jedna od naprednih Užičanki.
Rada Todorović (1920-2009) prva žena profesionalni vozač u užičkom kraju.


Angelina Stanimirović(1933-2012) istoričarka. Radni vek provela u užičkom Narodnom muzeju i bila direktorka njegovog zavičajnog odeljenja.


Dobrila Smiljanić(1935), modna kreatorka, privrednica. Osmislila je kreacije džempera kojima su pletilje sa Zlaatibora pronele ime Sirogojnaširom sveta i osvojile sve modne metropole. Dobrila Vasiljević Smiljanić je za svoj rad dobila brojne nagrade među kojima: Orden rada sa zlatnim vencem Vukovu nagradu, kao i nagradu ULUPUDS-a za životno delo. Evropska Unija je od 2024. ustanovila nagradu koja nosi njeno ime.


Milena Orlović Potkonjak (1923-2014)pedagoškinja. Diplomirala i magistrirala na Pedagoškom fakultetu u Beogradu. Posebno se bavila pitanjima estetskog vaspitanja i vaspitanja dece u porodici. Objavila je 14 posebnih izdanja udžbenika za učenike.
Žanka Matić (1952) slikarka, konzervatorka, likovna pedagoškinja. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu, smer istorija umetnosti i Kulturološki fakultet, odsek za konzervaciju i restauraciju slikarstva na Cetinju. Slikarstvoi je usavršavala u Firenci.


Dragica Matić (1944-2018) lektorka, arhivska savetnica. Bila je inicijatorka obnavljanja Kola srpskih sestara u Užicu. Od 1978. do kraja radnog veka radila je u Istorijskom arhivu u Užicu. Bila je bibliotekarka i zamenica direktora, kao i urednica svih publikacija Istorijskog arhiva. Urednica je „Užičkog leksikona“, kapitalne monografije o gradu koju je objavio Službeni glasnik 2014.


Zorica Zlatić Ivković (1949) istoričarka umetnosti, viša kustoskinja. Dugogodišnja direktorka Muzeja pod otvorenim nebom „Staro selo Sirogojno“ čijoj je afirmaciji značajno doprinela. U stručnim časopisima objavila veći broj radova iz istorije umetnosti i likovne kritike.


Sofija Bunardžić (1955), akademska slikarka- keramičarka. Bila je direktorka i profesorka u Umetničkoj školi u Užicu. Autorka je projekta „Keramika Zlakusa“ i idejni tvorac i organizator Međunarodne umetničke kolonije „Zlakusa- Užice“ koja okuplja umetnike iz celog sveta.


Nada Todorović(1944) arhitekta. Bila je direktorka Zavoda za urbanizam u Užicu. Autorka je brojnih projektantskih ostvarenja među kojima su kompleks objekata u Suirogojnu i novi bolnički blok u Užicu. U oblasti zaštite uradila je projekat za adaptaciju i rekonstrukciju „Jokanovića kuće“ i Gradske galerije.


Danica Diković Ćurguz, (1942) književnica,novinarka. Diplomirala je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Sarađivala je u mnogim listovima i časopisima poput Politike, Književne reči, Bagdale, Gradine. Autorka je brojnih putopisa, reportaža i eseja iz naše i svetske književnosti. Za knjigu eseja „Na litici“dobila je Deretinu nagradu za knjigu godine.


Imamo puno divnih dama koje su napravile iskorak u svojim domenima nadarenosti i obrazovanja. To su poznate glumice, pesnikinje, slikarke, pevačice, novinarke, spisateljice, putopisci, i sve su doprinele pomaku u kulturi Užica. Ovom prilikom setimo se Mirjane Joković, Olivere Katarine, Jelene Čvorović ili Ratislave Raje Gačić, naturščika koja je glumila i sa Džeremi Ajronsom. Ovaj spisak će vreme, rad, trud i talenat dopisivati, a neko će već zabeležiti njihova imena.

Užice, april 2024.

Autorka: Slobodanka Mira Stanković-Ćirković, predsednica Kola srpskih sestara Užice, predsedavajuća Sabora KSS Srbije, regiona i dijaspore

U Užicu Prava žena u kulturnom nasleđu Srbije (AUDIO)

- Advertisement -
- REKLAMA -
Užice
broken clouds
15.6 ° C
15.6 °
15.6 °
94 %
1.1kmh
74 %
Pon
24 °
Uto
24 °
Sre
20 °
Čet
18 °
Pet
21 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime