Srbija danas slavi Dan državnosti u znak sećanja na Sretenje 1804. godine kada je podignut Prvi srpski ustanak i u znak sećanja na dan kada je 1835. godine donet prvi moderni Ustav Srbije. Državna svečanost održava se kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu, gde je pre 222 godine na Sretenje podignut Prvi srpski ustanak.
Na zboru viđenijih Srba sa teritorije beogradskog (odnosno smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jazuzi u Orašcu, na Sretenje 1804. godine, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Karađorđe. Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
U Kragujevcu je 15. februara 1835. godine donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije. Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik izradio je tekst ustava, a Gligorije Vozarović bio je prvi koji je ukoričio i povezao Sretenjski ustav. Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Ove godine zbog obeležavanja Dan državnosti, koji se u Srbiji inače praznuje 15. i 16. februara, biće neradna tri dana, s obzirom da Sretenje pada u nedelju.
