Program ekonomskih reformi: Ministarski dijalog sa Zapadnim Balkanom i Turskom se fokusira na solidarnost, oporavak i privredni rast za izlazak iz pandemije kovida 19: EU podstiče Srbiju da osnaži srednjoročnu održivost javnih finansija, dodatno unapredi poslovni ambijent za ulaganja, ozeleni energetski sektor i potpuno otvori energetsko tržište i poveća zapošljavanje i socijalnu zaštitu od siromaštva.
Predstavnici država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije, Evropske centralne banke i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske[1] sastali su se u Briselu povodom godišnjeg dijaloga o ekonomskoj politici[2].
Cilj dijaloga je priprema Zapadnog Balkana i Turske za njihovo buduće učešće u Evropskom semestru. Ovogodišnji sastanak je bio fokusiran na snažnu solidarnost između EU i Zapadnog Balkana i Turske u pružanju medicinske i finansijske pomoći za suzbijanje pandemije kovida 19, kao i rešavanju njenih socio-ekonomskih posledica. Učesnici su pozdravili načelno pravovremene mere fiskalne i monetarne podrške koje su usvojile zemlje Zapadnog Balkana i Turska. Dvostruka digitalna i zelena tranzicija su istaknute radi podizanja ekonomske otpornosti na dugi rok. Učesnici su ohrabrili Zapadni Balkan i Tursku da podstaknu snažan oporavak kroz dalje unapređenje svojih makroekonomskih, budžetskih i strukturnih politika.
Makroekonomska politika Srbije je ocenjena pozitivno, sa umerenom kontrakcijom u 2020. godini, i Srbija je uspešno ublažila posledice krize Kovida 19 uz snažan predkrizni zamah, obimne i blagovremene mere fiskalne i monetarne podrške, sektorsku strukturu privrede i relativno malu strogost kontrolnih mera. Srednjoročno, fiskalna konsolidacija i održivost javnih finansija će biti važne posle povećanja opšteg deficita države i udela duga u BDP-u. Strukturne reforme koje se odnose na državna preduzeća, fiskalizacija prihoda i elektronsko fakturisanje bi trebalo dodatno da doprinesu kredibilnosti srednjoročne politike i smanjenju sive ekonomije.
U svetlu gorepomenute procene, Srbija i EU su postigle dogovor o šest preporuka koje se mogu naći na sledećem linku .
Državni sekretar Ministarstva finansija Gojko Stanivuković je izjavio da je, zahvaljujući promišljenoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici pre pandemije, Srbija od samog izbijanja pandemije korona virusa uspela da se uspešno izbori sa ekonomskim i zdravstvenim izazovima. Vlada je usvojila tri sveobuhvatna paketa ekonomskih mera za pomoć domaćinstvima i privrednicima, očuvanje radnih mesta i unapređenje zdravstvenog sistema. Ukupan predviđeni paket mera je dostigao 17,4% BDP-a i očekuje se da će dodatno doprineti rastu BDP-a u cilju njegove stabilizacije na oko 4% na srednji rok. Državni sekretar Stanivuković je takođe naveo da je zahvaljujući programu podrške privredi i stanovništvu ekonomska aktivnost zabeležila snažan oporavak u drugoj polovini godine, a u prvom kvartalu 2021. godine BDP je premašio nivo pre pandemije. Mesečna dinamika ekonomske aktivnosti je nastavila da raste tokom aprila i maja, pa je rast BDP-a u prvih pet meseci iznosio 6,9% u odnosu na prethodnu godinu. Realni rast BDP-a od 6,0% se predviđa za 2021. godinu sa daljim povećanjem kapitalne potrošnje države na 7,2% BDP-a. Paralelno sa ekonomskim merama, ubrzana vakcinacija stanovništva, koja je izuzetno uspešna, dodatno pomaže otvaranju domaće privrede i jačanju privrednog oporavka. Kada je reč o strukturnim reformama, ostajemo posvećeni jačanju dobre uprave, nastavku procesa digitalizacije, modernizaciji poreske uprave, daljem unapređenju poslovnog ambijenta i suzbijanju sive ekonomije, kao i negovanju zelenog, energetski efikasnog i inkluzivnog rasta, zaključio je državni sekretar.
Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji je „pozdravio napore koje je Srbija uložila da se prebrode ekonomske posledice pandemije kovida 19. Put oporavka Srbije posle pandemije će imati koristi od sposobnosti rešavanja utvrđenih strukturnih reformi i efikasnog sprovođenja paketa ekonomske pomoći koje pruža EU. To uključuje i Ekonomsko-investicioni plan kojim EU donosi značajne investicione mogućnosti regionu Zapadnog Balkana i Srbiji. Pri tome, treba uložiti dodatne napore u rešavanje izazova isticanih u prošlosti, kao što su unapređenje vladavine prava, povećanje regulatorne transparentnosti i jačanje institucija, zajedno sa obezbeđivanjem adekvatne usaglašenosti sa standardima javnih nabavki, državne pomoći i tehničkim standardima prevashodno kod svih velikih infrastrukturnih projekata. Potrebna su velika ulaganja u modernizaciju energetske infrastrukture i usvajanje strožih politika niskokarbonskih emisija.”
Guverner Jorgovanka Tabaković je izrazila zadovoljstvo ocenom da je ekonomski uticaj pandemije u Srbiji ublažen i zahvaljujući snažnim osnovama iz pretkriznog perioda, kao i postignutom rasprostranjenošću izvoznih tržišta. Vezano za ocenu evropskih institucija da je Narodna banka Srbije pružila značajnu podršku brzom ekonomskom oporavku reagujući blagovremeno i snažno, ona ističe da je svojim merama Narodna banka Srbije podržavala građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu u periodu kada je to bilo najpotrebnije, čime je očuvano potrošačko i investiciono poverenje i obezbeđeno nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema. Rezultati koji su istaknuti poput očuvane niske inflacije i usidrenih inflacionih očekivanja, preko stabilnosti deviznog kursa i adekvatnog nivoa deviznih rezervi, potvrđuju da je Narodna banka Srbije ostala garant stabilnosti. Guverner Jorgovanka Tabaković posebno naglašava važnost strateških odluka predsednika Aleksandra Vučića, koje su omogućile tako snažan odgovor Srbije na pandemiju i brz ekonomski oporavak.
„Odgovornim vođenjem ekonomske politike u prethodnih devet godina, uz pravovremene i obimne mere monetarne i fiskalne politike i uspešnu strategiju vakcinacije, postignuto je da već u prvom tromesečju 2021. godine BDP Srbije premaši pretkrizni nivo. Uz nastavak reformi i investiranja i ove, kao i prošle godine, Srbija će imati jednu od najvećih stopa rasta u Evropi”, zaključila je guverner.
[1] Crna Gora, Republika Srbija, Republika Severna Makedonija, Republika Albanija i Republika Turska su zemlje kandidati za članstvo u EU.
[2] Zaključci ovog dijaloga ne prejudiciraju stavove država članica EU o statusu Kosova.
