Piše: prof. dr Bilja Grujičić
Evo me opet na terasi, dragi moji. To parče slobode koje možete poneti u svom dzepu, u svojoj večernjoj čaši vina, u svom penjoaru, nebih menjala za mnogo toga. Kažu da svaka sloboda ima svoju cenu, a sloboda da ste nasamo sa svojim mislima je neprocenjiva . Uostalom, mnogo je onih koji se i u društvu osećaju kao da su sami.Međutim, čini mi se sebičnim da pišem o tome, kada je gužva ono što osećaju svi oni koji se zaraženi ovim virusom, nalaze u bolnicama. Tako da moje duboko poštovanje stoji za njih i za one koji ih neguju i leče.
„Naš je život tako kratak da ne vredi ni govoriti o stvari koju niko dosad nije mogao objasniti, a koju će nekad svi videti veoma jasno, ili ako je ne vide, umiriće se i ućutati.“, govorio je Bajron nekad u Don Žuanu.Šta nam se preporučuje? Korona je donela nov model života. Čuvati distancu je svakako zdravstvena i sociološka preporuka. Ne prilaziti nikome na udaqenosti od 2metra. Razmišljala sam o psima i povodcima. Da se razumemo, ne volim svaki od naših običaja. Ne volim da mi svak diše za vrat. Vrlo često mi nije prijatno da se na različitim slavljima rukujem i cmačem sa svima, a verujem i vama, dragi moji. Ne doživljvam to kao dozu srdačnosti, već kao iznuđen obrazac kurtoazije začinjen sa uticajima sa strane. (Brate!) Međutim, strahujem za emocije. Učili su nas da deca od dodira rastu. Rastu i odrasli.
- -Mama, mogu li da te zagrlim?
- -Mogu li ja tebe da poljubim u nogu, svuda se zavlačiš?
- -Ozbiljna si?
To i uradim.
Nositi masku je obavezno. To je takođe, zdravstvena i sociološka preporuka. Vaspitana sam da poštujem pravila i autoritete. Tako jedino umem i znam. Međutim, nema izraza lica, nema osmeha, nema sitne male gestovne mimike, koja ponekad , govori više od reči. Dakle, prekrštene ruke( u govoru tela, to znači: Odbij!); navučena maska i distanaca, to bi trebalo da nam postane stil života. Najbolje mi ide sa pranjem ruku, valjda sami dalje od onih koji veruju da se čistom vodom i sapunom, može dosta toga oprati.
Ova civilizacija je onda definitivno pojela samu sebe, a čovek je postao baš neobičan sisar. Razmišljala sam da li je priroda izumela možda neku savršeniju vrstu od čoveka.
Nisam pisala ovu kolumnu da sudim čega je u prethodnom periodu bilo premalo, čega previše, vreme je najbolji sudija i ono će pokazati. Do tada vam želim dobro zdravlje, prijatan osmeh , pa makar i ispod maske. Neki znaju da se smeju i očima.
Dok sedim na terasi, do mene dopiru glasovi majstora koji šire put i rade ivičnjake. Svih onih koji vas nerviraju dok se vozite kolima. Sada mi jako prijaju, jer znam da putevi uvek postoje i da će postojati. Voli vas vaša Bilja
