Na javni konkurs pristiglo je 17 prijava, od kojih je prihvaćeno 10, a za “Projekat smanjenja zagađenja vazduha u opštini Priboj poreklom iz individualnih izvora u 2021. godini, zamenom individualnih kotlova na čvrsto gorivo kotlovima na drvni pelet”, odobreno je 3.000.000 dinara.
Ovim projektom stavlja se akcenat na smanjenje zagađenja vazduha povećanjem energetske efikasnosti individualnih ložišta (kotlova, peći i šporeta). Ukupna vrednost projekta je 5.000.000 dinara, od čega Ministarstvo finansira sa 3.000.000 dinara dobijena po ovom konkursu, a lokalna samouprava sa 2.000.000,00 dinara finansira iz budzetskog Fonda za zaštitu životne sredine za 2021. godinu.
Opština Priboj ovim iznosom planira da subvencioniše građanima zamenu individualnih ložišta sa energetski efikasnijim ložištima – kotlovima, pećima i šporetima. Maksimalni iznos sredstava za sufinansiranje nabavke peći koji podnosilac zahteva može da dobije je 60% ukupne vrednosti investicije, a maksimalno 70.000 dinara, i zavisiće od stepena efikasnosti individualnog ložišta.
U narednom periodu biće raspisan konkurs za sufinansiranje zamene individualnih ložišta, energetski efikasnijim, a planirano je da se ložišta sufinansirana ovim projektom koriste u sledećoj grejnoj sezoni.
Cilj projekta je poboljšanje kvaliteta vazduha i očuvanje i zaštita životne sredine, smanjenje zagađenja vazduha smanjenjem štetnih emisija i produkata sagorevanja nastalih neadekvatom upotrebom ogrevnog drveta, korišćenjem sirovog drveta sa velikim procentom vlage, čime se smanjuje stepen iskorišćenja, povećava njegova potrošnja, i nabavkom novih savremenih peći i kotlova kako bi se proces efiaksnosti zaokružio.
Zamenom zastarelih i dotrajalih peći i kotlova koje kao energent koriste pored drveta i ugalj, sa novim modernijim pećima, direktno se smanjuje stepen zagađenja vazduha. Kako je starost uređaja za grejanje u najvećem broju individualnih domaćinstava preko deset godina, to govori o kvaliteta grejanja, stepenu iskorišćenja energenta, odnosno o efikasnosti samog uređaja. Smanjenim stepenom korisnosti, drvo kao energent nema mogućnost iskorišćenja svoje maksimalne kalorijske vrednosti, što iziskuje njegovu povećanu potrošnju, a što za posledicu ima i povećane emisije štetnih gasova odnosno suspendovanih čestica.
