Možda niste znali ali poverenje I sumnja su osećanja!
I jedno idrugo su usmereni na biće druge osobe i pokazuju da mi verujemo (ili ne verujemo) da druga osoba prema nama nastupa iz pozicije dobre namere, da je u stanju (ili nije) da ostvari ono što je namerila i da hoće ( ili neće) ostvariti svoje namere.
Oba osećanja se razvijaju u odnosu sa roditeljima u najranijem periodu . Ako su roditelji bili nepredvidivi, davali obećanja koja nisu ispunjavali, ako su bili nedosledni u porukama ljubavi koje su slali detetu, čak i kada su prezaštićivali dete, velika je verovatnoća da poverenje i sumnja kod ovakve osobe neće uvek ispunjavati svoju ulogu.
Ovakva osoba će ili preterano sumnjati, do paranoidnosti, ili će biti naivna. I jedno i drugo kod osobe mogu dovesti do usamljenosti , teškoće u komunikaciju, osetljivosti na tuđe neverbalne poruke, zatvaranja u svet svojih zaključaka o ponašanju drugih ljudi, tugovanja i izolacije.
Komunikacija među ljudima je zasnovana na međusobnom poverenju. Naravno, nikada sa sigurnošću ne možemo reći da li nam je druga osoba rekla istinu o svojim namerama. Zato je snažno osećanje poverenja karakteristično za odnose sa nama bliskim ljudima koje smo sami izabrali i koji su dokazali da im se može verovati.
Ako poverenje ima za cilj da nam pomogne da ostvarimo bliskost sa drugim ljudima, sumnja nas čini spremnim da iz nepovoljnih situacija izađemo i da se na vreme zaštitimo.
Sumnja počinje tamo gde leži naše uverenje da se nekome ne može verovati, u susretu sa osobama koje nam deluju zlonamerno, kao da imaju skriveni motiv i da nas lažu. Takvim osobama pripisujemo i sposobnost da osmisle tajni plan koji za cilj ima da nas ošteti. Uloga sumnje je zaštitna.
Zrela osoba razume da u društvu postoje i dobronamerni i zlonamerni ljudi i uspeva da razlikuje jedne od drugih, koliko je to moguće, što mu pomaže u odnosima sa drugim ljudima.
Treninzi emocionalne pismenosti i savetovanje su način da osvestite svoje nesvesne procese i unapredite kvalitet života!
Svetlana i Marko Majkić
