Bajina Bašta – Ako je Srbija po nečemu posebna, i ako nešto ima samo kod nas i nigde drugo u svetu onda je to – Pančićeva omorika, koju je Josif Pančić pronašao u zaseoku Đurući, na planini Tari 01. avgusta davne 1887. godine.
Ova endemska vrsta ponos je Nacionalnog parka Tara, a hiljade turista i ljubitelja prirode svake godine dolazi da bi videli ovu retku biljku, a cilj rukovodstva jeste njen opstanak na prirodnom staništu.
“Pančićeva omorika je pod prvim stepenom zaštite i kod nas se nalazi na 17 lokaliteta. Uključili smo se u zajednički projekat sa Bosnom i Hercegovinom kako bi sačuvali biodiverzitet reke Drine, a akcenat je uptravo stavljen na Pančićevu omoriku”, izjavila je za RINU, Milica Tomić, pomoćnik direktora NP Tara za planiranje i zaštitu i razvoj.
Najveći problem za ovu biljnu vrstu jeste to što se slabo prirodno obnavlja, i jedina mogućnost jeste rasadnik.
“Pomoćićemo njeno obnavljanje, biće mapirana sva staništa omorike i urađena njena genteska analiza, kako bi opstala, a broj njenih stabala se uvećao”, navela je Milica Tomić.
Josif Pančić je za omoriku, kao četinar koji se razlikuje i od jele i od smrče, prvi put čuo u užičkom kraju 1855. god. Međutim, nekoliko godina kasnije nije mogao da je pronađe i sa svojim učenicima krenuo je na ekskurziju po zapadnoj Srbiji. Taj put je bio bezbuspešan, jer omorika nije ponovo viđena. Tek 1875. pronalazi je u Zaovinama, ali je odmah počelo osporavanje u naučnim krugovima. Pančić je ipak izdržao kritiku nauke, dokazao je postojanje ovog drveta, i tako je dobila ime po njemu, a često joj je tepao i zvao je “ledena lepotica”.
RINA
