U Crnoj Gori je počeo popis stanovništa i domaćinstava . Istoričar Bogdan Živković rekao je za RTS da je ovaj popis deo šireg procesa menjanja identiteta u Crnoj Gori. Ako na ovom popisu dođe do toga da se konstatuje da većina u Crnoj Gori govori srpskim jezikom – onda se postavlja legitimno i pitanje promena Ustava Crne Gore i po tom pitanju, nekog osnaženja srpskog identiteta, što je glavna borba, istakao je Živković.
Posle 12 godina, počinje popis stanovništa i domaćinstava u Crnoj Gori. Popis će trajati do 18. decembra, prvobitno je bilo planirano da se održi od 30. novembra do 15. decembra, ali je odlukom Vlade odložen.
Ta odluka je donesena nakon što je opozicija najavila da će bojkotovati popis. Iz Uprave za statistiku Crne Gore saopštavaju da su obezbeđeni svi uslovi za njegovo sprovođenje popisa.
Popis je po definiciji putokaz za državni aparat, čini se ne i u Crnoj Gori, nedvosmisleno političko pitanje sa fokusom na nacionalno i versko izjašnjavanje. Još od sticanja nezavisnosti 2006. upravo su to pitanja koja suštinski dele Crnu Goru.
Istoričar Bogdan Živković, rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je položaj Crne Gore u tom pogledu specifičan iz dva razloga.
S jedne strane, zato što je to država koja nema jasnu nacionalnu većinu i u takvoj situaciji normalno je da je u jednoj heterogenoj sredini svaki popis međusobno prebrojavanje, kaže Živković.
“Sa druge strane, kada pogledamo prethodne popise, struktura crnogorskog stanovništva se u mnogo čemu menjala. Pogotovo ako vidimo pitanje jezika. Tako da imajući u vidu te velike promene i tu činjenicu da je prethodna vlast imala jedan proces izgradnje nacije i stvaranje novog jezika, crnogorskog jezika, to su sve na neki način kategorije koje su još uvek fluidne”, naveo je Živković.
Prema njegovim rečima, ovaj popis je deo šireg procesa menjanja identiteta u Crnoj Gori.
O etničkom inženjeringu
Odlaganje popisa bio je prvi dogovor dugočekane većine u crnogorskoj skupštini. Opozicija je najavljivala bojkot.
Opozicija je rekla da će tokom popisa biti izvršen etnički inženjering. “Mislim da je to važno napomenuti, to je na neki način autoprojekcija, pošto je DPS činio etnički inženjering u svoje vreme. Ja mislim da je to potpuno nezasnovana optužba. Kada pogledate pokret Evropa sad, koji je dominantan i koji vodi vlast u Crnoj Gori, vidi se da oni nemaju nikakvu vrstu nacionalne politike. Dakle, da oni ne forsiraju ljude da se izjasne ni na jedan ni na drugi način”, rekao je Živković uz napomenu da više forisiraju ekonosmka pitanja.
U tom smislu, kako kaže, smatra da će ovaj popis biti važan kao neka prva slobodna mogućnost bez nekog inputa vlasti da se građani slobodno izjašnjavaju.
Da li su zahtevi opozicije bili opravdani
Odgovarajući na pitanje da li su bili opravdani zahtevi opozicije ili ne, Živković kaže da to zavisi od toga da li je opozicija imala dobru volju ili ne. Prema njegovim rečima, tu postoje različita tumačenja.
“Andrija Mandić, na primer, koji vodi srpske stranke u Crnoj Gori, je rekao da su zahtevi opozicije bili dobri, opravdani i da su oni unapredili popisni proces. Dakle, da neke njihove sugestije, pogotovo oko softvera, da će svaki građanin u Crnoj Gori moći onlajn da proveri da li su tačno upisani podaci, kako se izjasnio – su bili dobri predlozi. A Dritan Abazović je rekao da ovde nije bilo dobre volje od strane opozicije, nego da je ovo sve bilo vreme ucena i ponižavanja države. I da se pokazalo da je Milojko Spajić na neki način kontrolisan od strane bivše vlasti“, rekao je Živković.
Postavlja se pitanje da li je ta ocena Dritana Abazovića u ovom trenutku opravdana.
“Činjenica je da je ovaj popis već davno trebalo da bude održan. DPS bespotrebno politizuje jedno pitanje koje bi trebalo da bude neki civilizovani konsenzus svih političkih partija u Crnoj Gori. I videćemo da li će oni zaista biti zadovoljni s ovim što su dobili, tehničkim stvarima i da li će se sprovesti popis normalno“, navodi Živković.
U tom slučaju možemo reći da Abazović nije bio potpuno u pravu. Ali, ako dođe na neke sabotaže dalje ovog procesa onda možemo reći da je ovde bio ucenjivačka pozicija DPS-a, dodaje Živković.
Šta mogu da očekuju partije Srba u Crnoj Gori
Neke partije u Crnoj Gori žele da se određeni brojevi promene. U međuvremenu, na podgoričkim ulicama bilbordi sa velikanima iz prošlosti i poruka “ponosni na svoje srpsko”.
“Mnoge stranke u Crnoj Gori se izjašnjavaju kao građanske, ali mi u suštini imamo galeriju nacionalnih stranaka u Crnoj Gori. Tako da ne samo srpske stranke, već i Bošnjačka stranka i Demokratska partija socijalista, svi oni žele rast svojih etničkih skupina i izjašnjavanje po pitanju jezika – da to poraste”, kaže Živković.
Fokus na pitanju jezika
“Što se tiče srpskog političkog korpusa u Crnoj Gori, mi vidimo da tu je možda veći fokus u ovom popisnom ciklusu bio po pitanju jezika. Jer je pitanje jezika bila najveća diskriminacija. Dakle, 2003. godine je čak 63 odsto stanovništva u Crnoj Gori reklo da govori srpskim jezikom. Iako je većina u nacionalnom smislu bila crnogorska, svi su govorili, ogromna većina – da govori srpskim jezikom”, podvukao je Živković.
Kako kaže, taj procenat je padao, a to je između ostalog bilo i zbog toga što je u Ustavu Crne Gore 2006. upisano da je crnogorski zvanični jezik, a srpski jezik – jezik u zvaničnoj upotrebi.
“Ako sada na ovom popisu dođe do nekog rasta izjašnjavanja ljudi koji govore srpskim jezikom, ako dođe do neke većine, do toga da se konstatuje da većina u Crnoj Gori govori srpskim jezikom, onda se postavlja legitimno i pitanje promena Ustava Crne Gore i po tom pitanju, dakle, i nekog osnaženja srpskog identiteta. Tako da mislim da je to glavna borba, ali svakako da će se očekivati neki makar blagi rast i toga koliko se ljudi izjašnjavaju kao Srbi i po nacionalnom pogledu”, zaključio je Živković.
