Plamen sedmih po redu „Pesničkih vatri zlatiborskih“ upaljen je u petak kod Spomenika na Šumatnom brdu u čast Čehova , a upalio ga je ovogodišnji dobitnik Povelje Dragan Jovanović Danilov, pesnik, esejista, prozni pisac i likovni kritičar. Program je nastavljen u Kulturnom centru na Zlatiboru uz poštovanje svih epidemioloških mera, a u njemu su učestvovali glumci Užičkog narodnog pozorišta: Divna Marić i Slobodan LJubičić, kao i novinar i publicista Zoran Jeremić.
U želji da tradicija Pesničkih vatri zlatiborskih ne bude prekinuta u ovoj godini kada je volja za životom, čežnja za lepim stvarima, potreba za dobrim rečima i ljudima veća nego ikada, opština Čajetina je upriličila kratak program u kojem je Povelja Pesničkih vatri uručena pesniku Draganu Jovanoviću Danilovu.
„Organizacioni odbor „Pesničkih vatri zlatiborskih“ je imao lak zadatak da odabere ovogodišnjeg dobitnika Povelje, a razlog tome je što je Dragan Jovanović Danilov ovu povelju zaslužio svojim životnim delom. Ne samo svojom bogatom pesničkom riznicom, već svojim mnogostrukim delovanjem u oblasti kulture i umetnosti“, rekao je Arsen Đurić, predsednik SO Čajetina.
O pesništvu i „Pesničkim vatrama“ pesnik Danilov govorio je na sebi svojstven način, slikovito i alegorično, rekavši da živeći život kroz poeziju i ljubav mora doći do sagorevanja, ali i podsetivši nas da se iz pepela ponovo rađamo kao čudesni Feniks, sa novim spoznajama, možda jači i bolji.
„Danas poezija svuda u svetu živi u nekim malim, ezoteričnim krugovima. To je tako ne samo u nas, već i u velikim kulturama kao što je npr. Francuska kultura. Nešto bolja situacija je u Americi gde izlazi ogroman broj časopisa, ali danas poezija najviše živi kroz govorenje i čitanje poezije, jer u ljudskom glasu ima nečeg dodirljivog, nečeg tangentnog, nečeg što nas ili dotiče i spaja, ili ne dotiče“, kazao je, između ostalog, Dragan Jovanović Danilov.
Gost „Pesničkih vatri“ bio je novinar i publicista Zoran Jeremić, dobar poznavalac i poštovalac dela ovogodišnjeg dobitnika Zlatiborske povelje.
„Prosto je neverovatno šta sve u tu poeziju ulazi! Ne samo ono što Danilov naziva presnom realnošću, nego i knjige, i slučajni prolaznici, stepeništa, šetališta, drvoredi, gradovi koje on voli, sećanja itd. On, dakle, nije jedan od onih pesnika koji je učen pa i u tom smislu donekle hladan, nego on ima neku verbalnu energiju koja gasi svaki besmisao a budi nadu u ono što je suština poetske reči, a to je ljubav“, objasnio je Jeremić svoju impresiju književnim opusom Dragana Jovanovića Danilova.
Veče su , govoreći stihove pesnika, ulepšali glumci Narodnog pozorišta iz Užica, Divna Marić i Slobodan LJubičić, a svojevrstan pečat im je dao i sam Danilov potvrđujući reči kojima se ranije obratio publici: „Kada govorim svoju poeziju ljudima, to što čitam je kao neka vrsta partiture, što bi značilo da ste vi, u stvari, došli na koncert“.
