Ideja o uređenju priobalja Đetinje i bezbednom povezivanju Užica i Sevojna biciklističkom i pešačkom stazom ponovo je u fokusu javnosti kroz projekat „BioRider – Povezivanje zajednica: zajedničko stvaranje održive i lepe obale reke Đetinje“.
Na početnoj konferenciji projekta, koji sprovodi Regionalna razvojna agencija Zlatibor u partnerstvu sa Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije i Udruženjem „Zelena mobilnost“ iz Beograda, predstavljen je koncept multifunkcionalne zelene staze koja bi povezala Veliki park, Užice i Sevojno, a u perspektivi i okolna naselja.
Iz RRA Zlatibor ističu da je cilj da građani, stručnjaci, mladi i lokalna udruženja zajedno osmisle buduću trasu i koncept koji će kasnije biti pretočen u projektno-tehničku dokumentaciju kako bi se konkurisalo za sredstva iz evropskih fondova.
„Ovo je višedecenijski san mnogih Užičana i Sevojničana i mislimo da će značajno doprineti kvalitetu života i imidžu čitave teritorije“, istakla je Snežana Milisavljević iz RRA Zlatibor.
Dr Borjan Brankov, naučni saradnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, predstavio je koncept participativnog urbanog dizajna u skladu sa principima Novog evropskog Bauhausa.
„Cilj nam je da podstaknemo zdrav stil života, održivost i korišćenje reke Đetinje kao prostora bogatog biodiverziteta. Ovo je važan korak da se lokalne inicijative podignu na viši nivo i uvedu u plansku i projektnu dokumentaciju“, naveo je Brankov.
Poseban značaj projekta leži u bezbednosti. Deonica magistralnog puta između Užica i Sevojna već godinama predstavlja rizik za bicikliste, a povećana frekvencija saobraćaja dodatno je pojačala potrebu za izdvojenom stazom.
Užičanin Zlatko Milošević, jedan od osnivača nekadašnjeg biciklističkog udruženja „Ciklon“, podsetio je da inicijativa za takvu rutu postoji još od 2008. godine.
„Glavna ideja bila je da se napravi šest kilometara duga ruta Užice–Sevojno i dalje ka Zlakusi i Potočanju, pre svega zbog bezbednosti biciklista. Danas je saobraćaj toliko intenzivan da je i iskusnim vozačima bicikla teško da se bezbedno kreću magistralom“, rekao je Milošević.
Kako je istaknuto, planirano je da se u najvećoj mogućoj meri iskoristi postojeća infrastruktura, pre svega trasa stare Ćirine pruge i priobalni pojas Đetinje. Tokom obilaska terena učesnici su identifikovali brojne „crne tačke“, ali i značajan prostor koji je danas nedovoljno iskorišćen.
Projekat, međutim, ne podrazumeva samo izradu rute. U narednom periodu biće organizovane akcije čišćenja priobalja, mapiranje stanja biodiverziteta, kao i umetničke i edukativne aktivnosti u koje će biti uključeni učenici, profesori, biolozi i lokalna udruženja.
„Želimo da prvi put dobijemo jasnu sliku o tome šta se dešava sa biljnim i životinjskim svetom na potezu od Velikog parka do Sevojna — i u reci i pored reke“, navela je Snežana Milisavljević.
Stručnjaci iz oblasti urbanizma i saobraćaja ističu da ovakvi projekti imaju višestruke koristi — od zdravlja građana i zaštite životne sredine do ekonomske isplativosti i unapređenja kvaliteta života.
„Sve analize pokazuju da su projekti aktivne mobilnosti izuzetno isplativi i održivi. Biciklizam nema negativne efekte koje nosi dominacija automobilskog saobraćaja“, rekao je prof. dr Draženko Glavić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i predstavnik Udruženja „Zelena mobilnost“. On je dodao da je potrebno menjati i svest građana o značaju kretanja bez automobila.
Podršku projektu pružio je i Grad Užice. Pomoćnik gradonačelnice Predrag Gavović istakao je da Grad ima velika očekivanja od Regionalne razvojne agencije Zlatibor.
„To je organizacija koju čine ljudi sa velikim entuzijazmom i idejama. Siguran sam da će se projekat realizovati i da ćemo zajedno uspeti da organizujemo i realizujemo ovu biciklističku rutu koja predstavlja veliki izazov za naš grad“, naveo je Gavović.
U okviru projekta razvijena je i onlajn mapa kao digitalni alat participacije, ukazao je Ognjen Todorović iz Udruženja „Zelena mobilnost“.
Prema njegovim rečima, građani će kroz ovaj alat moći direktno da učestvuju u kreiranju buduće staze, predlažu rešenja, ukazuju na problematične tačke i dele svoja zapažanja sa terena.
„Staza će biti naša, jer ćemo je zajedno stvarati. Ovaj alat će omogućiti brže prikupljanje podataka i bolje razumevanje potreba prostora i ljudi koji ga koriste“, istakao je Todorović, dodajući da će prikupljene informacije biti osnov za planiranje uređenja priobalja Đetinje i stvaranje kvalitetnijeg javnog prostora.
RRA Zlatibor će do početka 2027. godine sprovoditi projekat „BioRider“ u okviru inicijative Novi evropski Bauhaus, uz podršku Evropske unije i programa EIT Urban Mobility. Organizatori najavljuju da će javnost tokom čitavog procesa biti uključena kroz radionice, digitalne platforme i interaktivne mape, sa ciljem da buduće priobalje Đetinje bude zajednički osmišljen prostor — zeleniji, bezbedniji i pristupačniji svima.
