U Beogradu je 5. oktobra 2000. godine došlo do masovnog okupljanja protivnika politike tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, uglavnom pristalica Demokratske opozicije Srbije (DOS), što je rezultiralo njegovim odlaskom sa vlasti. Prethodno, održani su izbori 24. septembra, posle čega je usledio spor oko rezultata glasanja.
Savezna izborna komisija je 28. septembra, četiri dana po okončanju prvog izbornog kruga, objavila da niko od predsedničkih kandidata nije dobio preko 50 odsto glasova, pa je najavljen drugi izborni krug. Prema zvaničnom saopštenju Savezne izborne komisije, Slobodan Milošević je dobio 38,62 odsto glasova, dok je Vojislav Koštunica dobio 48,96 odsto u prvom izbornom krugu.
Predstavnici Demokratske opozicije Srbije (DOS), međutim, insistirali su da je Vojislav Koštunica dobio više od 50 procenata glasova već u prvom izbornom krugu. Nezadovoljstvo koja je rezultiralo masovnim okupljanjem 5. oktobra 2000. bilo je posledica raspada bivše zajedničke zemlje i ratova koji su godinama trajali u okruženju, teške ekonomske situacije kao posledice sankcija i dugogodišnje blokade robnih i finansijskih tokova, a onda i agresije NATO-a na Srbiju, odnosno SRJ 1999. godine.
Drugi izborni krug, prema Saveznoj izbornoj komisiji, trebalo je da se održi 8. oktobra, ali su predstavnici DOS-a to odbacili, insistirajući da je Vojislav Koštunica u prvom krugu dobio preko 50 odsto glasova. Predstavnici Demokratske opozicije Srbije pozvali su zatim na generalni štrajk, blokadu zemlje i na masovno okupljanje 5. oktobra u Beogradu.
Policija je u početku nastojala da onemogući masovni dolazak pristalica DOS u Beograd, ali je to, kako se pokazalo, bilo uglavnom bezuspešno. Okupljanje na Trgu Nikole Pašića, odnosno na platou ispred zdanja Savezne skupštine, bilo je, sasvim izvesno, najmasovnije protestno okupljanje protivnika Slobodana Miloševića.
Nakon koškanja s policijom, posle upotrebe suzavca, pojedini demonstranti upali su u zdanje Skupštine. Usledio je i upad u zgradu Radio Televizije Srbije u Takovskoj ulici, a oba objekta su delom demolirana i izazvani su požari. Zauzeta je i policijska stanica u Ulici majke Jevrosime. Okupljeni građani su ostali na tom prostoru, između zdanja Skupštine i kompleksa Starog dvora i tokom nastupajuće noći.
Sutradan, 6. oktobra, u Službenom listu SRJ objavljen je izborni rezultat, prema kojem je na septembarskim izborima 2000. godine za poziciju predsednika SRJ Slobodan Milošević dobio 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto, dok je kandidat tadašnje Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica dobio 2.470.304 glasa, odnosno 50,24 odsto. Slobodan Milošević se zatim obratio javnosti priznavši izborni poraz, preko jedne beogradske privatne televizije, posle susreta sa Vojislavom Koštunicom.
Na sednici Savezne skupštine, održanoj u Sava centru, 7. oktobra 2000. Vojislav Koštunica je položio zakletvu pred poslanicima. Tokom petooktobarskih nemira 2000. godine dve osobe su izgubile život, a više desetina je povređeno, kako demonstranata, tako i pripadnika policije. Poginula je Jasmina Jovanović, nesrećnim slučajem, dok Momčilo Stakić nije preživeo srčani udar. Više lica, kao pojedini rukovodioci RTS, je pretučeno.
Nepune tri godine potom, najistaknutija ličnost DOS-a Zoran Đinđić, čelnik Demokratske stranke, tada predsednik Vlade Srbije, ubijen je u atentatu u dvorištu Vlade u Nemanjinoj, marta 2003. godine. Pobednik predsedničkih izbora septembra 2000. Vojislav Koštunica, više nije politički aktivan.
Slobodan Milošević, dugogodišnji predsednik Srbije i SRJ, umro je marta 2006. u pritvorskoj ćeliji u Hagu, zvanično od srčanog udara. Međunardnom tribunalu u Hagu izručen je 28. juna 2001. godine, uprkos garancijama datim prilikom hapšenja 1. aprila te godine da se to neće dogoditi.
