Spomenik kapetanu Mladenu Stamatoviću u Sirogojnu, obnovljen je zahvaljujući njegovom potomku Adamu Stamatoviću. Inspirisan podvizima i hrabrošću svojih predaka, on je svojim sredstvima želeo da sačuva sećanje i pošalje poruku mlađim generacijama da uvek budu svesni odakle potiču. Ovaj spomenik nije vredan samo zato što postoji 104 godine, već zato što svedoči o jednom čoveku čija sudbina se duboko utkala u istoriju Srbije.
Potomak Mladena Stamatovića, devedesetdvogodišnji Adam Stamatović, kaže da je iz poštovanja prema precima odlučio da obnovi spomenik star više od jednog veka. On je posebno istakao doprinos srpskom narodu koji su dali pripadnici ove loze među kojima je i predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović.
„Meni je bilo najpreče da obnovim ovaj spomenik jer je zaboravljen i bilo bi šteta da propadne. Ovo će mi biti nešto veličanstveno što sam učino za mog života. Hteo sam da obnovim spomenik Mladenu Stamatoviću zato što mi je ovo predak i zato što je među Stamatovićima on učinio najviše za srpstvo. Zapravo, najviše se izdvajaju Stanoje i Mladen, a danas je to Milan koji vodi političku bitku ravnu njihovim vojničkim borbama. Imamo te te tri veličine u našoj istoriji od onda pa do sada. Takođe, u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla ovde u Sirogojnu je ploča sa deset imena Stamatovića koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Iz moje kuće su bila dvojica – moj deda i njegov brat.“, poručuje Adam Stamatović.
Kapetan Mladen Stamatović rođen je 29. juna 1876. godine u Sirogojnu, u porodici Save i Simane Stamatović. Poticao je iz skromne seoske porodice, ali je svojim radom, sposobnošću i istrajnošću uspeo da izgradi zavidnu vojno-policijsku karijeru u službi tadašnje srpske države.
Tokom života napredovao je do čina žandarmerijskog kapetana I klase, što je u to vreme predstavljalo jedan od viših oficirskih činova u žandarmeriji. Ovaj čin svedoči da je uživao poverenje pretpostavljenih i da je obavljao odgovorne dužnosti u sistemu javne bezbednosti Kraljevine Srbije, a potom i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Žandarmerijski kapetani bili su zaduženi za održavanje javnog reda, bezbednosti i sprovođenje državnih zakona na terenu.
Porodična istorija Stamatovića duboko je povezana sa ratnim stradanjima Srbije početkom 20. veka. Na porodičnom spomeniku u Sirogojnu zabeleženo je da je njegov brat Đoko Stamatović preminuo kao ratnik 10. decembra 1914. godine u Nišu, gde je i sahranjen.
Mladen Stamatović preminuo je 16. oktobra 1922. godine u Užicu, u 46. godini života, dok je još bio u aktivnoj službi kao žandarmerijski kapetan I klase. Na njegovom spomeniku u Sirogojnu uklesano je: „poštenjem i vrednoćom postigao lep uspeh u svom četrdesetšestogodišnjem životu“, što predstavlja snažno svedočanstvo o ugledu koji je uživao među savremenicima i porodicom.
Spomenik Mladenu Stamatoviću u centru Sirogojna sada je obnovljen, a obnovljeno je i sećanje njegovih potomaka, meštana i budućih generacija na čoveka koji je ostavio snažan pečat na sprsku istoriju s početka 20. veka. Na komadu italijanskog kamena iz 1922. godine utisnuta je zahvalnost za sve podvige i hrabrost da se živi sopstvena misija i u najtežim okolnostima. Upravo tako žive danas i njegovi potomci.
