Dan državnosti Srbije 15. februar, biće obeležen danas polaganjem venaca i cveća na spomenik voždu Karadjordju Petroviću u Orašcu, kao i dodelom odlikovanja zaslužnim pojedincima i ustanovama koje će uručiti predsednik Aleksandar Vučić. U Orašcu će u podne, kod spomenika Karadjordju, biti obeležen dan kada je 1804. godine pokrenut Prvi srpski ustanak a tom dogadjaju će prisustvovati premijerka Srbije Ana Brnabić i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović.
Na Oplencu će ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitnaja Darija Kisić Tepavčević položiti venac na sarkofag vožda Karadjordja, dok će u Beogradu predsednik Aleksandar Vučić uručiti odlikovanja u Predsedništvu odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.
Generalni sekretar predsednika Suzana Paunović položiće venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, a Dan državnosti će biti obeležen i svečanom akademijom u Staroj skupštini u Kragujevcu.
Gradska uprava Kragujevca je najavila da će na akademiji govoriti ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović i gradonačelnik Nikola Dašić.
Dan državnosti obeležava se u znak sećanja na Sretenje 1804. godine kada je u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak, kojim je pokrenuta borba za oslobodjenje i postavljeni temelji moderne srpske države.
Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe.
Odluci o podizanju ustanka prethodila je Seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.
Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Sretenjski ustav donet 1835. godine
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.
Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.
Takvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.
Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.
