Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici, prvoj u 2024. godini, da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto. Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine, navodi se u zvaničnom saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.
„Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike“, ističu iz centralne banke.
Izvršni odbor je imao u vidu da se nastavlja popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou. Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, rast svetske ekonomije je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što uz smanjenje inflacije povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.
Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike. Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.
Izvršni odbor je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije i da se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u decembru spustila na 7,6 odsto, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.
„Kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprinele su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) tokom cele godine kretala se na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući preduzetim merama monetarne politike. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od tri odsto krajem godine. Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja“, navedeno je u saopštenju.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima. Najveći rast ostvarili su sektor energetike, poljoprivreda, kao i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata. Otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje pokazala je prerađivačka industrija ostvarujući rast proizvodnje i izvoza.
Vasić: Još rano za spuštanje cene novca u Srbiji
Finansijski analitičar i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je juče za Biznis.rs da se trenutno i tromesečni i šestomesečni euribor kreću oko 3,9 odsto, što znači da je monetarna politika dovoljno „zategnuta“, pa je izneo svoje uverenje da ni naša centralna banka neće menjati referentnu kamatnu stopu.
„Beležimo tendenciju smanjenja inflacije, uz očuvanje privrednog rasta, što je dobro s obzirom na dešavanja kod naših ključnih partnera iz EU – Nemačke i Italije. Sa druge strane, kreditna aktivnost u Srbiji zanemarljivo je porasla tokom 2023. godine, što znači da je kreditiranje dovoljno skupo da ne doprinosi trošenju novca koje bi ‘guralo’ inflaciju naviše. Dakle, nema razloga za dodatno zatezanje monetarnog kaiša, ali je još rano i za spuštanje referentne kamatne stope“, upozorio je Vasić
Povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada. Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15,0 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6 procenata, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva.
„Sa pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog daljeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na tri do četiri odsto. Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta će biti i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da dovede do većih inflatornih pritisaka, kao i investicije u osnovna sredstva koje povećavaju i proizvodni potencijal“, zaključuje NBS.
Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 8. februara 2024. godine.
