Posle prestojećeg potpisivanja sporazuma Srbije o slobodnoj trgovini sa ekonomskom Evroazijskom unijom, razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije i Rusije može sa sadašnjih 350 miliona dolara godišnje porasti na 500 miliona, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
“Suficit je na srpskoj strani jer izvozimo u ovom sektoru robe za 280 miliona dolara, a uvozimo za 70 miliona dolara. Poslednjih godinu dana izvoz je uvećan za osam odsto, a nadam se da će biti i veći”, rekao je Nedimović na otvaranju dvodnevnog Srpsko–ruskog agrobiznis foruma u Beogradu koji organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNPD) uz podršku Privredne komore Srbije (PKS).
On je istakao da je “sistem kvaliteta na prostoru Rusije otišao naviše i Srbija taj rast mora da prati ukoliko želi da bude na tom tržištu”.
Iz Srbije se, po rečima ministra, u Rusiju najviše izvoze jabuke, nektarine, zamrznuto povrće, sirevi i rakije.
Ruske firme su zainteresovane da u Srbiju izvoze stočnu hranu, aditive za stočnu hranu, živinsko meso i veštačka djubriva.
“Sporazum o fitosanitarnim uslovima koji je nedavno potpisan doprineće lakšem i bržem izvozu u Rusiju”, rekao je Nedimović.
Zamenik stalne predstavnice programa Ujedinjenih nacija za razvoj UNPD u Srbiji Anas Karman istakao je da je “veoma zadovoljan saradnjom Srbije sa Rusijom i da je srpski poljoprivredni sektor veoma jak”.
“U toku ovog projekta smo pružili podršku da 50 kompanija proširi svoje mreže i učini svoje proizvode konkurentnim. Veliki problem su migracije sa sela oko 250.000 ljudi se seli u gradove, a oni koji ostaju, nemaju mogućnosti za obradjivanje zemljišta”, ukazao je Karman.
Karman je rekao da je pokrenuta “e–platforma” za poboljšanje izvoza na rusko tržište, kao i da je važna komunikacija poljoprivrednika i Vlade.
Trgovinski predstavnik Rusije u Srbiji Andrej Hripunov je rekao da postoji mogućnost da se poveća robna razmena izmedju Srbije i Rusije, a šansu je u zajedničkoj proizvodnji u Srbiji semenskih materijala za poljoprivrivredu kao i poljoprivredne mehanizacije, konzervisane hrane i prerade hrane.
“To bi bio veliki doprinos otvaranju radnih mesta i osvajanju tržišta”, rekao je Hripunov.
