Sela u Srbiji su opustošena, mladi odlaze u Beograd ili inostranstvo da se nikada ne vrate. Ali, ne i junak naše današnje priče. Mladi inženjer energetike iz Tabanovića kod Požege, medjutim, odlučio je da ostane da živi u svom rodnom selu.
„Ne mogu da radim nešto ako gledam samo svoj interes. Želim da radim nešto što je u interesu svih ljudi. Znam da to možda nije dobro.“
-Šta želiš da radiš u interesu ljudi iz Tabanovića?
„Ovo je brend koji planiram da registrujem uskoro i kojim želim male proizvođače domaće hrane da zaštitim i stavim ih pod jedan krov”
U vremenu gde je sve digitalizovano, mladi inženjer će da iskoristi svoje znanje da lokalnim poljoprivrednim proizvodjačima subvencije i donacije učini dostupnijim.
-Možemo li da te malo bolje upoznamo je prvo pitanje za Iliju Mirosavića.
“Imam 24 godine. Odrastao sam u selu Tabanovići nadomak Požege. Osnovnu školu sam završio u Srednjoj Dobrinji i potom sam sam 2010. godine upisao srednju tehničku školu u Čačku. Posle završetka srednje škole u Čačku, 2014. upisao sam Visoku školu takodje u Čačku (smer elektroenergetika). 2018. godine sam završio osnovne studije, a odmah posle sam nastavio sa specijalističkim studijama koje sam završio 2019. godine na modulu elektroenergetike. Posle završetka specijalističkih studija nastavio sam sa master studijama na Fakultetu Tehničkih nauka gde sam položio sve ispite i u toku je izrada mog master rada. Oduvek me privlačila elektrotehnika, ali nikada nisam zapostavljao život na selu i tokom studija sam aktivno učestvovao u radu na porodičnom gazdinstvu. Društveno politički život me oduvek privlačio, tako da sam 2015. godine osnovao Udruženje gradjana u Požegi pod nazivom Pokret mladi za Požegu.
U Čačku sam učestvovao u izradi mnogih projekata, najviše u oblasti omladinskog aktivizma. Aktivan sam pripadnik jedinica civilne zaštite grada Čačka, a bio sam 2.5 godine aktivno angažovan u Gradskoj upravi Čačka u sektoru za odbranu i bezbednost.
-Obično mladi ljudi sa takvom biografijom idu u školu za prevodjenje jezika i šalju svoj cv daleko od Srbije. Ti?
„ Nikada me nije zanimao život u Beogradu, a iskreno sam protiv centralizacije jer smatram da je to jedan od razloga zašto se naša sela gase. Na ideju da uradim platformu za poljoprivredu došao sam iz razloga što su poljoprivrednici često neobavešteni o grantovima i subvencijama a ovako će lakše moći da budu upućeni na kakve podsticaje imaju pravo i kakva im dokumentacija treba. U okviru ove platforme SMS servis je implementiran tako da će poljoprivrednici dobijati i sms poruke, a plus će na internet platformi moći dodatno da se informišu. Nadam se da ću imati prilike da ovaka vid platforme uradim i u drugim lokalnim samoupravama, a ponosan sam što je Požega prva u tome i što su u lokalnoj samoupravi razumeli moju ideju.
Takođe radim na tome da napravim brend koji će objediniti male proizvođače hrane iz Zapadne Srbije i preko tog brenda će biti konkurentniji na tržištu. Takav vid udruživanja planiram da ostvarim preko jednog vida zadruge, ali taj projekat je još uvek u izradi. Uvideo sam da poljoprivrednici imaju problema sa plasmanom svoje robe, iako su nam veliki gradovi sada relativno blizu zbog izgradnje auto-puta, ali ipak nisu svi u mogućnosti da plasiraju svoje proizvode u velikim gradovima, pa su laka meta prekupaca. Trudim se da sugerišem na mnoge probleme u poljoprivredi i voleo bih da budem neko ko že biti inicijator ozbiljnijeg udruživanja poljoprivrednika na nivou cele zemlje.
-Zamolio si da odložimo intervju za večeras jer te zvao komšija da mu pomogneš nešto oko radova na kući u vezi sa strujom? Znači, nisi zapostavio ni poslove iz struke? Oboje se smejemo.
“Pored ovih projekata povremeno se bavim izradom električnih instalacija i projekata u elektrotehnici, jer do sada nisam radio u struci (u nekom preduzeću) a takođe nisam želeo ni da zapostavim ljubav prema elektrotehnici. Često sam imao razne ideje u pogledu ekologije i obnovljivih izvora energije, ali do sada nisam izazvao pažnju u nekim ozbiljnim institucijama. Nadam se da će neko od nadležnih ministarstava prepoznati potencijal u nekim od mojih projekata kako bi zajedno radili u interesu svih građana i ulagali u projekte za koje imamo potencijal kako sredstva ne bi trošili za stvari koje u našoj zemlji nemaju budućnost.“
-Nesumnjivo. Kako izgleda jedan dan mladića od 24 godine u Tabanovićima?
„Moja svakodnevnica nije ništa drugačija od prosečnog građanina Srbije, s tim što slobodno vreme koristim maksimalno za čitanje stručne literature ili za bavljenje rekreativnim novinarstvom u pogledu pisanja članaka na svom informativnom portalu 031info.rs.“
-Svestan si da ne pripadaš većini? Šta bi poručio mladim ljudima koji će ovo da čitaju?
„Za ljude imam poruku da uvek ulažu u sebe i nadogradjuju sebe u svakom pogledu, a da naporan rad uvek daje rezultate. Nikada se ne treba razočarati ako se nađemo pogođeni nepravdom, već tada treba još više raditi kako bi došli do uspeha. Treba nam samo sloga da bi zajedno, od naše lepe Srbije, napravili zemlju kakva zaslužuje da bude, a dok smo podložni uticajima i međusobnom raskolu bićemo laka meta onima koji nam ne žele dobro.“
