Druge festivalske večeri u takmičarskoj konkurenciji nastupilo je Jugoslovensko dramsko pozorište Bepograd sa komadom Lorencačš, Alfreda de Mise u režiji Borisa Liješevića.
Druge festivalske večeri u takmičarskoj konkurenciji nastupilo je Jugoslovensko dramsko pozorište Bepograd sa komadom Lorencačš, Alfreda de Mise u režiji Borisa Liješevića.U predstavi igraju: Marko Janketić, Branislav Lečić, Milan Marić, Sloboda Mićalović, Milena Vasić, Miodrag Dragičević, Petar Benčina i Andrija Kuzmanović.
Publika je ovu predstavu ocenila sa 4,69. Lorencačo je priča o mladom studentu koga patriotizam i gordost navedu na opsesivnu ideju da postane savremeni Brut, da ubije tiranina svoje zemlje, ali na putu ostvarenja svog cilja izgubi samog sebe u ulozi koju igra da bi zadobio poverenje vojvode Aleksandra di Medičija, reči su dramaturga predstave Fedora Šilija.
Režiser Boris Liješević kaže da je Alfred de Mise u ubistvu Medičija prepoznao svoje vreme, ali da je i on čitajući komad, prepoznao naše vreme.
Boris Liješević: Iz neke stare kutije s tekstovima koji čekaju više od decenije, izronio je Lorencačo. Dobio sam ga od Ognjenke Milićević prije gotovo petnaest godina. Uzbudio me spoj velikog istorijskog i intimnog; opšteg i ličnog. U jednoj osobi bore revolucionar se i Otac koji strahuje za svoju djecu; tiranoubica i dječak koji želi da sačuva svoju dušu i dobar glas o sebi. Dječak je želio da dobije svoje mjesto u istoriji, a izgubio je sve. Razočarao se, shvatio da je promašio cilj, život. Put u istoriju popločan je porocima, grijehom i nepočinstvima.
Ne treba raditi za čovječanstvo i za opštu dobrobit jer se poslije ne mogu oprati ruke.
Zašto glavni lik Lorenco mora da prodje kroz blato, da učini tu veliku žrtvu i izvrši atentat, zašto ništa u društvu ne može da se promeni, govori glumac Marko Janketić.
„Lorenco jasno na to odgovara kada ubedjuje Filipa Stroca i kaže mu da kojim god putem kreneš imaćeš posla sa ljudima. Ljudi su kvarljiva roba i lako su potkupljivi. On to shvata kad već bude kasno, kad je uprljao svoju dušu. To ništa nije novo“, navodi Marko Janketić koji igra Lorenca.
Glumac Branislav Lečić kaže da se komad bavi ljudskom navikom i potrebom da se prilagodi apsolutizmu i diktaturi, da pristane na to i nadje utočište u nečemu što odlučuje o njegovom životu. Lakše se tu čovek snalazi, a ne zna šta je izgubio, istakao je Lečić.
„Nama prija diktatura, mi smo ljudi koji neće da misle, da se bore. Nama smeta demokratija, jer to je proces koji zahteva prisutnost. To je tretiranje vremena u kome živimo sad, vrlo aktivno. Vi morate da mislite, da slušate i gledate šta rade drugi, morate da razumete druge, morate da razumete i svoje potrebe, morate da se borite za svoje stvari. U komadu ima mnogo scena u kojima se vidi promena ljudskog karaktera, ta ljudska poroznost… Jeste ljudska roba kvarljiva, ali u čoveku postoje i neke druge sile, a ko vaspitava te sile, ko od tog
čoveka traži nešto drugo? Čim u društvu nestane ambicije za tim neostvarivim, dostojanstvenim, velikim i časnim, dobićete samo „u se, na se i poda se“! Dobićete i jedan trivijalni način života, trivijalne ambicije, dobićete smanjeni ugao hrabrosti. Niko se neće usuditi da promeni sistem. Zato je jako opasno kad sistem takvom stanju podupire ledja i kada traje.To trajanje ubija i generacijsku volju ljudi da išta promene. To postane normalno da trpiš. Najveća snaga ovog komada je što on to bezobrazno saopštava“, tvrdi Lečić koji u predstavi igra Filipa
Strocija.
Bitno pitanje ove predstave je i zbog čega propadne žrtva jednog čoveka koji je ceo život podredio da oslobodi svoj grad od tiranina, istakao je glumac Milan Marić koji igra tiranina, Aleksandara di Medičija navodi da je to pitanje nesposobne elite.
Na 24. Jugoslovenskom festivalu Bez prevoda, večeras će biti odigrana treća predstava, Vrata od stakla po tekstu Biljane Srbljanović, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Jagoša Markovića. Predstava počinje u 19.30h.
IZVOR RADIO LUNA
AUTOR ALEKSANDRA RANKOVIĆ
