Nasilje nad decom u porodici je ozbiljan društveni problem koji ostavlja dugotrajne posledice na fizičko i mentalno zdravlje deteta. Zaštita dece od nasilja zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje edukaciju, prevenciju, pravnu zaštitu i podršku žrtvama. Ključnu ulogu u ovom procesu imaju roditelji, školski sistem, institucije socijalne zaštite i šira zajednica. Prvi korak u zaštiti dece jeste podizanje svesti o tome šta sve spada u nasilje – fizičko, psihičko, emocionalno, ekonomsko i seksualno nasilje. Često se dešava da ni deca ni roditelji ne prepoznaju određene oblike nasilja ili ih normalizuju. Zbog toga je važno kroz obrazovne programe i kampanje informisati roditelje o zdravim metodama vaspitanja i rešavanja konflikata.
Kako je u podkastu Glas za promenu istakao neuropsihijatar dr Zoran Dimitrijević, nasilje je oduvek bilo prisutno u porodicama, kako među supružnicima, tako i nad decom, pri čemu je nasilje nad decom jedan od najozbiljnijih oblika porodičnog nasilja. Od 70-ih godina prošlog veka počelo se više govoriti o ovom problemu, s obzirom na to da je ranije bilo društveno prihvaćeno fizičko kažnjavanje dece, pa se o nasilju nad njima nije ni diskutovalo.
Danas su drastični slučajevi fizičkog nasilja nad decom ređi, ali je verbalno nasilje izuzetno prisutno. Takođe, stručnjaci se i dalje susreću sa slučajevima fizičkog nasilja koje nije lako uočiti ili dokazati.
Dr Dimitrijević je naglasio da se kao društvo moramo zapitati kakva je to porodica u kojoj postoji fizičko ili emocionalno nasilje nad detetom. Posebno je istakao da roditelji moraju imati više tolerancije i razumevanja za svoju decu. Takođe je ukazao na problem nedostatka preciznih statističkih podataka o nasilju nad decom, jer nije realno očekivati da deca uzrasta od 7 do 10 godina mogu samostalno prijaviti nasilje. Ipak, postoje određeni obrasci ponašanja kod dece koji mogu ukazivati na to da su pretrpela neki oblik nasilja, te je važno da ih stručnjaci i okolina prepoznaju na vreme.
Zašto je važno da pričamo o nasilju nad decom i koliko je ovaj problem prisutan u društvu?
Ćutanje o nasilju nad decom omogućava njegovu dalju eskalaciju i ostavlja žrtve bez adekvatne podrške. Deca koja trpe nasilje često nemaju kome da se obrate ili ne prepoznaju da ono što doživljavaju nije normalno. Otvoren razgovor o ovom problemu pomaže u njegovom prepoznavanju i prijavljivanju, a time i u smanjenju broja slučajeva nasilja.
Prema istraživanjima, veliki procenat dece u nekom trenutku doživi neki oblik nasilja u porodici. Iako se broj prijava povećava, mnogi slučajevi i dalje ostaju skriveni zbog straha, stida ili osećaja bespomoćnosti. Razbijanjem tabua o ovoj temi šaljemo poruku da nijedno dete ne sme da trpi nasilje i da postoji podrška za one koji su žrtve.
Šta dovodi do nasilnog ponašanja roditelja nad decom?
Uzroci nasilnog ponašanja roditelja su kompleksni i često povezani sa ličnim iskustvima iz detinjstva, stresom, ekonomskim problemima, mentalnim zdravljem i nedostatkom roditeljskih veština. Roditelji koji su i sami odrastali u nasilnim porodicama često nesvesno prenose takve obrasce ponašanja na svoju decu.
Takođe, faktori poput siromaštva, nezaposlenosti, porodičnih konflikata i zavisnosti od alkohola ili droga mogu povećati rizik od nasilnog ponašanja. Nedostatak podrške i edukacije o nenasilnim metodama vaspitanja doprinosi tome da roditelji posegnu za nasiljem kao sredstvom discipline.
Ko je skloniji nasilju nad decom?
Nasilje nad decom mogu vršiti i majke i očevi, ali su određene grupe pod većim rizikom da postanu nasilni. Na primer, roditelji koji imaju nisku toleranciju na stres, nerešene traume iz prošlosti, probleme sa kontrolom besa ili zavisnostima češće pribegavaju nasilnim metodama.
Osim roditelja, nasilje nad decom mogu vršiti i drugi članovi porodice, uključujući staratelje, bake i deke ili stariju braću i sestre. Zbog toga je važno da dete ima sigurno okruženje i podršku van primarne porodice, kao što su učitelji, školski psiholozi ili socijalni radnici.
Kako pomoći deci koja su pretrpela nasilje u porodici?
Deci koja su bila izložena nasilju potrebna je hitna zaštita i psihološka podrška kako bi se umanjile posledice trauma. Prvi korak je prijavljivanje nasilja nadležnim institucijama – Centru za socijalni rad, policiji ili školskim službama.
Nakon toga, dete treba uključiti u proces oporavka kroz razgovore sa psihologom, terapeutom ili školskim savetnikom. Važno je omogućiti detetu sigurno okruženje, u kojem će moći da izrazi svoja osećanja bez straha od osude ili ponovnog nasilja.
Osim institucionalne podrške, ključnu ulogu igraju i bliske osobe – porodica, prijatelji i nastavnici, koji mogu pomoći detetu da povrati samopouzdanje i osećaj sigurnosti. Prevencija i edukacija ostaju najvažnije mere u borbi protiv nasilja nad decom, jer samo kroz podizanje svesti i aktivno delovanje možemo izgraditi društvo u kojem će svako dete biti zaštićeno.
