Srbija treba da smanji zavisnost od ruskog gasa i da uspostavi održiv mehanizam finansiranja pravedne energetske tranzicije, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.
Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji, objavljenom ove sedmice u okviru Paketa proširenja EU, ocenila da je Srbija umereno pripremljena u oblasti energetike, odnosno u poglavlju 15 u okviru klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), a da su preporuke od prošle godine delimično sprovedene.
Tokom izveštajnog perioda je postignut određen napredak koji uključuje potpuno razdvajanje delatnosti i konačnu sertifikaciju preduzeća “Transportgas Srbija” kao nezavisnog operatora transportnog sistema prirodnog gasa, osnivanje kompanije Gas Infrastruktura Nov Sad kao novog nezavisnog vlasnika gasne mreže, kao i napredak u transponovanju propisa iz Paketa za integraciju tržišta električne energije.
U izveštaju se podseća da naftna kompanija NIS podleže američkim sankcijama zbog ruskog većinskog vlasništva i posluje na osnovu privremene dozvole, što “doprinosi neizvesnosti na domaćem tržištu”.
“Srbija treba da smanji zavisnost od ruskog gasa i da reši pitanje većinske kontrole Rusije nad svojom gasnom i naftnom industrijom”, ocenjuje se u izveštaju.
Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u integrisanju kapaciteta u elektroenergetsku mrežu, sa oko 1.300 megavata priključenih na mrežu do sredine ove godine.
Srbija još nije sprovela treći krug aukcija za solarne i vetroelektrane, kao što je predviđeno planom za period 2023-2025.
Ocenjuje se i da je udeo OIE u sektorima kao što su daljinsko grejanje, industrija i transport i dalje ograničen.
“Srbija treba da unapredi regulatorni okvir i proces izdavanja dozvola, uspostavi potpuno funkcionalnu jedinstvenu kontakt tačku za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, definiše područja za ubrzani razvoj OIE i uvede nacionalni sistem sledljivosti za obnovljiva goriva”, navodi se u izveštaju.
Da bi podržala prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika, Srbija treba da prioritet da uvođenju naprednih biogoriva i obnovljivih goriva nebiološkog porekla.
Evropska komisija ocenjuje i da bi trebalo revidirati zakon o energetskim zajednicama za obnovljivu energiju kako bi se rešila pitanja nejasnih definicija, nedoslednosti u pravnom okviru i nedostatke u praktičnoj primeni.
U izveštaju se podseća da je Srbija usvojila program za sprovođenje Strategije energetike za period 2026–2028, da je pokrenula naredni ciklus izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), koji obuhvata period od 2030. do 2040. godine, kao i da je u junu prošle godine usvojila Plan za pravednu tranziciju.
“Srbija bi sada trebalo da se fokusira na uspostavljanje održivog mehanizma finansiranja koji će podržati njegovu primenu i osigurati ubrzanje procesa napuštanja uglja”, navodi EK.
U pogledu nuklearne energije, nuklearne bezbednosti, upravljanja radioaktivnim otpadom i zaštitom od radijacije, Evropska komisija ocenjuje da su zakoni Srbije samo delimično usklađeni sa pravnim tekovinama Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom).
Podsećajući na korake koje je Srbija preduzela u pravcu potencijalnog razvoja nuklearnog programa, Evropska komisija je navela da je potrebno dodatno ojačati kapacitete Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) “kako bi mogao da ispuni sve buduće obaveze imajući u vidu tekuće aktivnosti koje se odnose na moguću upotrebu nuklearne energije”.
