Ministar finansija Siniša Mali i predsednik PKS Marko Čadež predstavili su ekonomski program kojim će država pomoći privredu sa 5,1 milijardom evra.
Mere se donose kako bi se pomogla privreda, pogođena posledicama pandemije koronavirusa, koji je u Srbiji dosad odneo 23 života.
Mali je rekao da su dva cilja ovih mera – očuvanje stečenog nivoa zaposlenosti i borba za svako radno mesto, kao i pomoć preduzećima najviše pogođenim trenutnom situacijom.
“Najveći teret krize država preuzima na sebe, da bi privreda sa što manje posledica prošla kroz krizu”, rekao je Mali i poručio da će država pomoći ekonomiju sa 5,1 milijardom evra.
Mere je podelio u četiri grupe: poreska politika, direktna pomoć preduzetnicima, podrška likvidnosti, pomoć svakom punoletnom građaninu posle krize.
Poreske olakšice
Govoreći o pomoći u oblasti poreske politike, Mali najavio da se odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade za privatnike tokom vanrednog stanja, i to na najmanje tri meseca.
Odlaže se i plaćanje poreza na dobiti za drugi kvartal, i oslobađaju od plaćanja PDV-a svi koji se bave donacijama. Vrednost ovih mera je 1,3 milijarda evra.
Na taj način, poslodavci će plaćati samo neto zarade, i zadržati punu zaposlenost. Moći će u 24 jednake rate da isplate, od januara 2021.
Direktna pomoć preduzetnicima
Drugi paket mera odnosi se na direktnu pomoć preduzetnicima, paušalcima, mikro, malim i srednjim preduzećima, zaposlenima u privatnom sektoru: tri minimalne zarade biće isplaćene svakom zaposlenom na račun.
Pomoć od 50 odsto minimalne zarade dobiće ljudi kojima je prekinut radni odnos u velikim preduzećima. Objašnjavajući zašto se isplaćuje 50 odsto, Mali je rekao da je to zbog toga što prema Zakonu o radu, kada u velikim preduzećima dobijete rešenje o prestanku rada, poslodavac ima obavezu isplate 60 odsto proseka bruto zarade u proteklih 12 meseci.
U ovoj grupi zaposlenih je više od 900.000 građana Srbije.
Sredinom maja trebalo bi da bude uplaćena prva minimalna zarada, rekao je Mali odgovarajući na pitanje novinara.
Podrška likvidnosti
Mera pomoći likvidnosti odnosi se na ceo sistem, ali pre svega na privatni. Ulaže se 2,2 milijarde evra, od čega se 200 miliona evra izdvaja preko Fonda za razvoj. Ta sredstva namenjena su za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za preduzetnike.
Država će sa dve milijarde evra omogućiti preduzetnicima da uzmu jeftine kredite u bankama, pri čemu banke neće imati gotovo nikakav rizik, jer država stoji iza njih.
Pomoć svakom punoletnom građaninu
Nakon krize, država će pomoći svakom punoletnom građaninu sa 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Država je za to izdvojila 70 milijardi dinara iz budžeta.
Ove mere se ne odnose na preduzeća koja su za više od 10 odsto smanjila broj zaposlenih. Mali je istakao i da u javnom sektoru neće biti smanjenja plata, a da su penzije sigurne.
Najavljeni program će, kako je Mali rekao, biti finansiran na tri načina: iz rezervi budžeta kojih ima dovoljno, iz budžetskih aproprijacija, kao i na domaćem tržištu i od međunarodnog kapitala.
Učešće javnog duga, kaže, neće preći 60 odsto BDP-a.
Mali je rekao da će se Vučić u naredna 48 sata obratiti javnosti.
Čadež: Država prihvatila 90 odsto predloga
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je država prihvatila 90 odsto predloga različitih udruženja i asocijacija privrednika i da će usvojeni paket mera sačuvati radna mesta, likvidnost i proizvodnju u zemlji.
Ovaj paket mera, istakao je Čadež “čuva kičmu privrede”, a u narednih desetak dana vlada će usvojiti niz akata koji će omogućiti da se mere sprovedu.
“Vi danas ovu krizu ne možete da rešite nikakvim milijardama koje ćete upumpati u neka tržišta. Tržišta trenutno ne postoje. Dakle, moramo ići zajedno, da se složimo, da mora da se tržišta konsoliduju i vrate u funkciju…”
PKS će nastaviti, kaže, da bude partner kompanijama i kol centri Komore rade danonoćno.
