Cena nafte ponovo je prešla 100 dolara za barel, a stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da će dalje kretanje cena, pre svega, zavisiti od situacije na Bliskom istoku i u Rusiji. Marković ukazuje da su kotacije dizela porasle znatno brže od cene sirove nafte. Dizel je važniji za funkcionisanje države od benzina, jer se u većoj meri koristi u industriji i drugim strateškim sektorima, uključujući odbranu, navodi Marković.
Željko Marković rekao je da tržište veoma brzo reaguje na dešavanja, posebno na probleme sa transportom nafte kroz Hormuški moreuz.
“Imali smo neke skokove nafte ranije, pa je onda došlo do nekog smirenja, očekujući rešenje u Hormuškom moreuzu, odnosno na Bliskom istoku. I onda, bukvalno, kako se šta desi, tako berze reaguju“, objašnjava Marković.
Prema njegovim rečima, Saudijska Arabija pokušava da deo transporta ponovo usmeri kroz Ormuski moreuz, ali se situacija sa prolaskom velikih brodova menja iz meseca u mesec. Dodatni problem predstavlja i naftna infrastruktura koja trenutno ne radi, a za njenu popravku, kako kaže, nema zvaničnih procena.
Kotacije dizela porasle znatno brže od cene sirove nafte
Marković ukazuje da su kotacije dizela porasle znatno brže od cene sirove nafte. Na to, kako navodi, utiču oštećene rafinerije na Bliskom istoku, ali i u Rusiji, koja je ranije podmirivala deo azijske tražnje.
“Ne samo da je Rusija zabranila izvoz dizela, nego se čak javlja i kao uvoznik. Više nije dovoljna za proizvodnju, jer su im skoro sve rafinerije oštećene na ovakav ili onakav način“, navodi Marković.
Objašnjava da je dizel važniji za funkcionisanje države od benzina, jer se u većoj meri koristi u industriji, teškom saobraćaju i drugim strateškim sektorima, uključujući odbranu.
Na pitanje da li bi cena nafte mogla ponovo da dostigne 150 dolara za barel, Marković kaže da to pre svega zavisi od razvoja situacije na Bliskom istoku i u Rusiji. Podseća da su ranije prognoze predviđale smirivanje do leta, što se nije dogodilo.
“Ukoliko dođe do nekog smirenja, ukoliko se uspostavi normalan saobraćaj kroz Ormuski moreuz, onda nema razloga da te cene ne krenu polako da padaju“, kaže Marković.
Struje ima dovoljno, ali problem ostaje nizak vodostaj Dunava
Kada je reč o električnoj energiji, Marković navodi da je proizvodnja trenutno dovoljna i da se potrebe podmiruju. Problem, međutim, postoji u jugoistočnom delu Evrope zbog niskog vodostaja Dunava.
Nizak vodostaj utiče na proizvodnju električne energije, a bilo je i problema sa hlađenjem nuklearnih elektrana koje koriste vodu iz Dunava. Situacija je sada nešto bolja nego tokom leta, ali se vodostaji još nisu oporavili.
“Da bi do toga došlo, najpre treba da dođe do priliva vode u gornjem slivu Dunava. Tamo treba da pada puno kiše da bismo nešto ovde videli“, objašnjava Marković.
Visoka cena gasa pred grejnu sezonu
Kao jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu izdvaja visoku cenu gasa. Cena je poslednjih dana prelazila 80 evra po megavat-satu, a sada je oko 77 evra.
Marković navodi da se visoka cena gasa direktno odražava na proizvodnju električne energije u gasnim elektranama. Prema njegovim rečima, sa sadašnjom cenom gasa proizvodnja struje u takvim elektranama košta više od 250 evra po megavat-satu.
Istovremeno, cene budućih isporuka gasa za prvi kvartal naredne godine i za celu 2027. godinu više su za 20 do 30 odsto u odnosu na prošlogodišnje prognoze. To bi, kako objašnjava, moglo da dovede do rasta cena za privredu na komercijalnom tržištu.
Govoreći o gasnom aranžmanu sa Rusijom, Marković kaže da je ruski gas za Srbiju i dalje povoljniji od cena na tržištu. Navodi da je cena oko trećinu niža u odnosu na ono što se plaćalo na tržištu u prethodnom periodu.
Očekuje da će biti nastavljeno kratkoročno, tromesečno produžavanje ugovora o gasu. Ističe i da su skladišta gasa u Srbiji popunjena, zbog čega se, sa te strane, očekuje miran ulazak u zimsku sezonu.
