Danas pravoslavni vernici obeležavaju Veliku subotu, poslednji dan Nedelje stradanja i smrti.
Dan žalosti i završetak priprema
Velika subota se u narodu još naziva strasna subota, zavalita ili dugačka subota, što upućuje na duge Hristove muke na raspeću. Ovi nazivi su kroz vekove podsećali vernike da se dobro delo i pažnja prema drugima smatraju važnim – običaj koji je opstao i kao moralni okvir zajednice.
Ovo je i dan kada se u domovima završavaju svi poslovi neophodni za Vaskrs. Sprema se i čisti kuća, priprema hrana i ruho, a rano ujutru pre izlaska sunca farbaju se jaja. U Homolju se mesi tradicionalni vaskršnjak, okićen bosiljkom, dok se u jugoistočnom Banatu pripremaju manji kolačići koji se posle bdenija nose na groblje, preliveni vinom i okađeni.
Simbolika plaštanice
Na Veliku subotu vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred oltare. Na kraju dana, pred ponoćnu Vaskršnju liturgiju, plaštanica se unosi u oltar kroz ritualni ophod oko crkve. Ovi običaji su deo šire etnološke slike – rituali koji povezuju zajednicu i pružaju osećaj kontinuiteta i sigurnosti kroz tradiciju.
Zvona u crkvama prvi put zvone posle dana žalosti, dok se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Vernici odgovaraju molitvom i horskim pevanjem anđela, držeći upaljene sveće koje simbolizuju svetlost i novi život. Svetlija odeća, koju vernici često oblače za ponoćnu liturgiju, nagoveštava kraj žalosti i početak radosti Vaskrsenja.
Kultura i tradicija u Jerusalimu i svetu
U Jerusalimu, u Crkvi Groba Hristovog, tradicionalno se održava čudotvorna pojava “blagodatnog ognja”, kada se ugašeno kandilo samo pali, a oganj se prenosi na sveće vernika širom sveta. Ovaj ritual pokazuje kako lokalne prakse mogu imati univerzalni značaj i kako se religijski simboli pretvaraju u etnološke fenomene koji povezuju zajednice.
Poslednji dan posta i priprema za praznik
Velika subota predstavlja i kraj posta. U etnološkom smislu, ona je most između perioda žalosti i slavlja, kada se zajednica okuplja, obnavlja običaje i priprema za najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje. Čišćenje kuće, spremanje hrane, bojanje jaja i molitva predstavljaju povezivanje sa tradicijom, ali i sa vrednostima zajedništva, rada i pažnje prema drugima.
