Današnji praznik, Lazareva subota, proslavlja dan kada je Isus Hristos vaskrsao četiri dana mrtvog Lazara. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom proširila na sve strane.
Lazar je potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Na nadgrobnoj ploči pisalo je “Hristov prijatelj”.
Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu. Zato se današnji praznik zove i Vrbica.
Ovo je dan dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”.
Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: “Udesio se, kao za Vrbicu”.
Nekada su od kuće do kuće išle lazarice i dodole, koje su uz pesmu želele domu i ukućanima napredak i sreću.
Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.
Lazareva subota slavi se i kao krsna slava, sa obavezno posnom trpezom. Ne rade se teži poslovi.
