Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega izneđujuće dobroj poljoprivrednoj sezoni.
Ipak, ekonomisti upozoravaju da je reč samo o kraćem predahu jer su poskupljenja određenih roba i usluga viđena već u junu i julu dok se dodatna tradicionalno najavljuju za jesen.
Dobra poljoprivredna sezona i povoljne vremenske prilike uslovile su da cene agrarnih proizvoda, posebno voća, koje je dobro rodilo, budu osetno povoljnije nego prošle godine, što je uticalo na relaksaciju rasta potrošačkih cena u junu.
„Imajući u vidu da je voće prošle godine bilo preskupo zbog suše, sada je izuzetno dobar rod doveo do skoro dvocifrene stope pada u toj kategoriji cena, tako da je i hrana beležila pad na godišnjem nivou, što je bio ključni faktor za usporavanje inflatornih tokova”, kaže za Biznis.rs ekonomista Saša Đogović.
Inflatorni pritisci sa više strana
Međutim, on ukazuje na nekoliko faktora koji će sasvim sigurno delovati inflatorno u narednom periodu od kojih su neki spoljni i geopolitički i na njih ne možemo da utičemo, dok će biti i unutrašnjih koji jesu pod kontrolom države.
„Kriza na Bliskom i Srednjem istoku nije rešena i evidentno je da bez rata neće ni biti rešena, što će generisati dodatne tokove hrane inflacionoj aždaji. Takođe, u septembru prošle godine smo plafonirali trgovačke marže tako da će od septembra ove godine biti znatno niža baza za poređenje“, kaže sagovornik portala Biznis.rs
Prema poslednjim najavama, na ovo treba dodati pojačane inflatarne tokove koje će generisati država tzv. helikopterskim bacanjem novca kroz intenziviranje potrošnje i tražnje jer će se pojačati priliv gotovog novca u opticaju koje nema podlogu u proizvodnoj bazi tako da dolazi do rasta inflatornih tokova.
Đogović podseća da ne treba zaboraviti ni najavljeno povećanje cene električne energije.
Paralelno uz pad cena sezonskih poljoprivrednih proizvoda, poskupljenja se beleže već krajem juna kada su zbog redovnog usklađivanja specifične akcize predviđenog Akciznim kalendarom stupile na snagu nove cene cigareta u maloprodaji, veće za 10 dinara po paklici.
Nove, više cene, od 15. jula važe i za vozne karte u unutrašnjem železničkom saobraćaju, koje su poskupele u proseku za oko deset odsto.
Za isti procenat od deset odsto povećane su usluge sakupljanja i transporta komunalnog otpada Beograđanima, zbog čega su im već stigli uvećani računi za Infostan.
To, međutim, neće biti kraj rastu računa jer su Beogradske elektrane objavile da će od juna promeniti način obračuna utrošene toplotne energije za deo korisnika u prestonici, što u prevodu znači veće račune.
Nova cena struje
Poskupljenje električne energije najavljeno je za jesen mada ostaje nedoumica da li će se ono realizovati direktno preko povećanja cene kilovata ili kroz reorganizaciju idalje smanjenej limita tarifa, ili možda objedinjeno. Jedno je sigurno, kakvo god bude bilo, uticaće na rast inflacije.
Koliki uticaj svaka izmena tarifa ima na rast potrošačkih cena pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal 2026. godine, po kojima je međugodišnja stopa rasta cene električne energije za domaćinstva u tom periodu iznosila 9,6 odsto, iako u ovom periodu nije bilo novog linearnog povećanja cene električne energije.
Do toga je došlo zbog efekata uvođenja nove crvene zone tokom zimskih meseci. Granica za ulazak u najskuplju tarifnu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati, zbog čega je veći broj domaćinstava plaćao deo potrošnje po višim cenama.
Dodatni uticaj imalo je preneseno poskupljenje električne energije od 9,6 odsto iz oktobra 2025. godine. Pošto se cene u prvom kvartalu 2026. porede sa istim periodom prethodne godine, kada to povećanje još nije bilo na snazi, finalni statistički efekat na računima građana pokazao je rast od gotovo deset odsto.
Đogović smatra da će u nastavku godine međunarodni spoljni faktor vezan za energetiku, visoka baza zbog smanjenja trgovačkih marži, poskupljenje struje i najavljena davanja građanima gurati inflatorne tokove na više tako da će rast potrošačkih cena preći gornju projektovanu granicu inflatornog cilja od 4,5 odsto i ići i do pet odsto.
On kaže da se takav razvoj događaja očekuje uprkos tome što ćemo imati dodatni pozitivan uticaj poljoprirevde gde se očekuje dobar rod i kukuruza i suncokreta.
Povodom poslednje odluke Vlade Srbije da smanji akcize na naftne derivate, Đogović ocenjuje da je to učinjeno da ne bi došlo do naglog rasta cena goriva koje bi imalo indirektne uticaje i na povećanje drugih aspekata ekonomskog života a što bi onda probudilo inflaciona očekivanja.
„Smanjenje akciza je jedna vrsta bafera ali ne može to dugo da traje jer se povećava deficit budžeta. Da bi se sprečilo da pređemo granicu od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), eliminišu se neke zacrtane stavke investicija, kako bi se ostalo u grancama zacrtanog deficita budžeta“, kaže ekonomista.
U kontekstu rasta inflacije u drugoj polovini godine, Đogović je ocenio da bi se mogla očekivati blago zaoštravanje monetarne politike i povećanja referentne kamatne stope od 0,25 baznih poena, ali i pritisci na devizni krurs u uslovima gde još nemamo rešenje situacije oko Naftne industrije Srbije (NBS).
NBS je u julu ostavila referentnu kamatnu stopu nepromenjenu uz projekcije da bi inflacija krajem ove ili početkom naredne godine mogla privremeno da pređe gornju granicu cilja od 4,5 odsto usled ostvarenog rasta svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, kao i više uvozne inflacije.
Pod pretpostavkom da je nedavni energetski šok bio privremen i da će svetska cena nafte, koja je u prethodnih mesec dana zabeležila pad, ostati oko sadašnjeg nižeg nivoa krajem ove i tokom naredne godine, inflacija bi trebalo da uspori i da se relativno brzo vrati u granice cilja do sredine 2027. godine.
