Nova Varoš – Iako su bili pred izumiranjem beloglavi supovi ponovo su se vinuli visoko u nebesa i u kanjonu Uvca je jedna od najvećih gnezdećih kolonija u Evropi. Dok su mladi, do neke svoje pete godine ponašaju se kao pravi tinjedžeri, obilaze svet i svuda lete. Nakon toga, kad postignu polnu zrelost oko 62 odsto njih vraća se u svoju koloniju. Takvi primeri su Bojana i Jerina, dva beloglava supa koji su se nakon višemesečnog lutanja vratili u rezervat.
“Bojana ja otišla iz kanjona Radojine, koji pripada rezevatu Uvca, dok je Jerina odletela iz Jerininog grada pored Magliča, po kome je i dobila ime. Oni su markirani 2020. godine, praćeni su negde do septembra te godine, nakon čega se Bojana uputila na lutanje. Za to vreme, dve godine provela je u Grčkoj, dok je Jerina najviše boravila u Bugarskoj, a kasnije na granici sa Turskom. Ono što nam predstavlja problem svakako jeste što nemaju sve zemlje dobro praćenje ovakvih ptica, ali ono što mi još znamo jeste da su lutale i po Severnoj Makedoniji”, izjavio je za RINU dr Saša Marinković iz Instituta z biološka istraživanja “Siniša Stanković”.
Srbija se ističe po najbrojnijoj populaciji beloglavih supova na Balkanu, pa dr Marinković ističe da Uvac postaje tesan za sve njih, stoga realizuju program koji se tiče njihovog preseljenja.
“Iz tog razloga mi smo pokrenuli pogram da se beloglavi supovi nasele i na Staru planinu u Istočnoj Srbiji gde su boravili pre više od sto godina, dok nisu potrovani. Fokus programa jeste da se oni nasele tamo gde su nekada živeli”, ističe on.
Od skoro se satelitskim odašiljačem prate još dva beloglava supa, a to su Tesla i Jefimija koji su marikirani prošle godine. Signali od ovih ptica stižu im, kako kaže, čak i iz daleke Saudijske Arabije.
“Ono što je interesantno jeste da su njih dvoje sve vreme bili zajedno, nikako se nisu razdvajali. Ono što je naš utisak jeste da prave zajedničko jato i krenuli su u povratak kući. Tesla je trenutno u Turskoj, prešao je Bosvorski moreuz, dok je Jefimija krenula da se vraća preko Sirije. Očekujemo svakoga dana oboje da stignu”, kaže dr Marinković.
On dodaje da su ove ptice orjentisane na kontinentalnu klimu, pa je konjon Uvca područje koje im u Srbiji izuzetno odgovara. Najveći problem predstavlja im zima kada nemaju dovoljno hrane.
“Zbog toga je napravljeno hranilište, restoran za njih, gde su oni učestali gosti. To im omogućava da hranu imaju tokom čitave godine”, zaključuje Saša Marinković.
