Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih sedam meseci 2026. godine međugodišnje je uvećan oko 3,5 odsto, što je svrstava među najbrže rastuće ekonomije u Evropi, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) objavljenom u utorak.
Osim sektora Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, čija je proizvodnja pala, svi ostali sektori ostvaruju realni međugodišnji rast aktivnosti.
Kumulativno posmatrano, za period januar–jul, ukupna industrijska proizvodnja je za 0,3 odsto veća nego u istom periodu 2025. godine.
U tom okviru, Prerađivačka industrija je uvećana za 1,3 odsto.
Spoljnotrgovinska razmena, kako je navedeno, nastavlja da raste, uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, iz čega proizilazi i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom.
U periodu januar–jul 2026. izvozom je pokriveno 82,7 odsto robnog uvoza, što je bolji rezultat nego godinu dana ranije, kada je stopa pokrivenosti iznosila 79,4 odsto.
Srbija je, prema evidenciji Evrostata, u prvih sedam meseci 2026. u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo.
Rast neto zarada u prvoj polovini 2026. u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 8,2 odsto, realno.
Inflacija je u junu i julu 2026. smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. U junu i julu 2026. registrovana je mesečna inflacija od 0,2 odsto i minus 0,2 odsto, te međugodišnja inflacija od 2,7 odsto i 1,9 odsto.
Zbog toga je, kako je istaknuto, realni rast zarada znatno nadmašio inflaciju, što dodatno podržava rast domaće potrošnje.
Od 27 zemalja članica EU manju međugodišnju inflaciju nego Srbija u julu 2026. imalo je šest zemalja – Švedska, Češka, Mađarska, Danska, Estonija i Malta.
