Oni su radnici Deonice za održavanje kosina pri “Infrastrukturi železnica Srbije”. Zadatak im je da uklone kamenje i šiblje sa padina nadvijenih nad prugom, da očiste kosine i tako spreče pojavu odrona.
Nekada je ovaj posao radilo više stotina zaposlenih železničara, a samo na potezu od Zlatibora do Priboja prugu je održavalo 175 radnika. Sada ih je angažovano svega 11. Nisu se školovali za to, ali su prošli specijalnu alpinističku obuku i besprekorno usavršili zanat kojim se bave.
Miško Goločevac (55), šef Deonica za održavanje kosina, ujedno i najstariji alpinista među železničarima, kaže da se njegov tim stara o bezbednosti pruge duž cele deonice od Beograda do crnogorske granice u mestu Vrbnica. On navodi da je zbog konfiguracije terena i velikih kosina najkritičniji deo pruge na potezu od Zlatibora do Brodareva.
„Barska pruga prolazi kroz izuzetno nepristupačne predele i ima mnogo kosina. To su milioni kvadrata i sve to treba održavati da bi se saobraćaj bezbedno odvijao – priča nam Miško Goločevac. – Od puštanja u funkciju pruge, sve kosine nisu bile završene i sanirane, pa je često dolazilo do odrona, kojih ima još, ali u znatno manjoj meri nego što je to bilo ranije.
Iako radi na železnici, Denisu Husoviću alpinistička oprema svakodnevna je uniforma za obavljanje radnih zadataka. On neretko, uklanjajući trošne stene provede po osam sati vezan užetom, sa štanglom u ruci viseći nad kosinama visokim nekoliko desetina metara.
„Posao je izuzetno zahtevan, penjući se po brojnim strminama, često u toplim danima nailazimo na zmije otrovnice, koje su dodatna opasnost za nas, kaže Denis i dodaje da je pre nego što se priključio timu, osim alpinističke, morao da završi i obuku za rad na visini.
Bezbednost ljudi sa kojima radi na prvom je mestu za Željka Ljeljanića, poslovođu, koji 23 pune godine radi na železnici.
„Nepredviđenih situacija uvek ima. Međutim, maksimalno se trudimo da ne dođe do nekog problema i povređivanja radnika prilikom kavanja i spuštanja niz kosine.
Pruga se takođe mora obezbediti, da kamenje ne bi stiglo do šina”, naglašava Željko.
Pruga Beograd – Bar puštena je u saobraćaj davne 1976. godine. U današnje vreme u Srbiji, većini putnika voz ne predstavlja prvi izbor prevoznog sredstva, a šinama se preveze i sve manje tereta. Putnici kao razloge zašto izbegavaju voz najčešće pominju kašnjenje, predugo trajanje puta, a neretko i dotrajalost infrastrukture. Međutim, 11 železničara alpinista, koji dišu kao jedan, uveravaju da je pruga potpuno bezbedna za saobraćaju, jer oni brinu o stanju šina i pojavi odrona.
