„Sam start 2021. godine biće sumoran, uz nadu da će ipak do postepene stabilizacije ekonomskih tokova doći na proleće, a posebno u drugom delu 2021. godine“, kaže Đogović.
On smatra da je vrlo važno da se srpska vlada fokusira na jačanje kapitalnih investicija, kako onih infrastrukturnih, tako i u oblasti zaštite životne sredine, kako bi se na taj način podizale domaće privredne aktivnosti.
„Takođe, javna preduzeća moraju da se reorganizuju i prevedu na tržišni stil upravljanja, jer sa postojećim ona predstavljaju otuđeno tkivo od domaće ekonomije, kojima nije u fokusu opšti nego lični ili grupni interes. Samo korporatizovana javna preduzeća mogu da obezbede nove izdašnije investicije i poguraju u znatno većoj meri ukupne investicije u zemlji, pa i one koje se tiču zaštite životne sredine“, navodi Đogović.
Jedan od uslova bržeg oporavka privrede jeste da se da primat ulaganjima u nove tehnologije i inovacije koje se mogu komercijalizovati i kroz javno-privatna partnerstva, a posebno inovacije iz biomedicine i ekologije.
Makroekonomska stabilnost je trenutno neupitna, ali može biti narušena ukoliko se zaoštri pandemijska kriza tokom prvih četiri-pet meseci 2021. godine.
„Ako bi se to desilo moglo bi uzrokovati i potrebu za dodatnim zaduživanjem države, moguće i rezanjem nekih kapitalnih izdataka, a to bi onda poguralo javni dug zemlje na više kote, što bi u uslovima pojačanog nekomercijalnog rizika, moglo da poljulja izglede i ocene kreditnog rejtinga zemlje“, zaključuje Đogović.
