U poslednje vreme svedočimo sve češćim napadima, uvredama i pokušajima javne diskreditacije žena koje učestvuju u političkom, medijskom i društvenom životu. Meta više nisu samo njihovi stavovi i profesionalne odluke, već i njihovo dostojanstvo, integritet i pravo da slobodno govore i rade svoj posao.
Posebno zabrinjava kada takvi napadi dolaze od organizacija civilnog društva, aktivistkinja i političarki koje svoj javni rad zasnivaju upravo na borbi za prava žena, njihovu bezbednost i ravnopravno učešće u javnom životu.
Ne može se govoriti o osnaživanju žena, a istovremeno ćutati kada su napadnute žene sa kojima se politički ne slažemo. Još je neprihvatljivije učestvovati u njihovom targetiranju samo zato što nam se ne dopadaju njihovi stavovi, sagovornici, profesionalne odluke ili politički izbori. To nije borba za ravnopravnost, već otvorena zloupotreba ženskih prava u dnevnopolitičke svrhe.
Prava žena nisu privilegija koja se dodeljuje politički podobnima. Ne možemo štititi samo svoje prijateljice i žene sa kojima delimo političke ili ideološke stavove, dok se napadi na sve druge opravdavaju, relativizuju ili prećutkuju.
Ako se zaista zalažemo za prava žena, onda smo dužni da ih branimo i kada sa konkretnom ženom ne delimo iste stavove. Upravo u takvim situacijama pokazuje se da li je naše zalaganje principijelno ili se solidarnost koristi samo onda kada donosi političku korist.
Ovo pravilo mora da važi za svaku ženu prisutnu u javnom životu, bilo da je novinarka, političarka, aktivistkinja, stručnjakinja ili predstavnica neke institucije. Niko nema pravo da ženama određuje kada smeju da govore, sa kim smeju da razgovaraju, koja pitanja smeju da postavljaju i koje stavove smeju da zastupaju.
Političko i ideološko neslaganje nikada ne sme biti razlog da se bilo kome osporava pravo na učešće u javnom životu. Različite programe, ideje i stavove treba otvoreno sučeljavati i za njih tražiti podršku građana, a ne pokušavati da neistomišljenici budu ućutkani ili uklonjeni iz javnog prostora.
U toku je izborna kampanja i zato pozivam sve njene učesnike, njihove pristalice, organizacije i javne ličnosti da pokažu odgovornost i uzdrže se od uvreda, pretnji, targetiranja i govora koji može da podstakne nasilje. Izborna kampanja nije dozvola za gaženje tuđeg dostojanstva. Poštovanje mišljenja neistomišljenika nije znak slabosti, već osnovni uslov demokratskog društva.
Posebna odgovornost postoji na društvenim mrežama, gde neodmerena reč veoma brzo može da preraste u talas mržnje, pretnji i ozbiljno ugrožavanje nečije bezbednosti. Pozivanje na nasilje, njegovo podsticanje ili stvaranje atmosfere u kojoj se ono opravdava nije i nikada ne može biti prihvatljiv oblik političke borbe.
Naravno da rad novinarki, političarki i drugih javnih ličnosti može i treba da bude predmet kritike. Ali kritika podrazumeva argumente. Lične uvrede, javno targetiranje, omalovažavanje i pokušaji profesionalne diskreditacije nisu kritika. To je pritisak čiji je cilj da žene zastraši i odvrati od učešća u javnom životu.
